Manastir Nikolje
Manastir Nikolje je još jedan od manastira koji se smestio u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Zajedno sa ostalim manastirima i isposnicama, čini posebnu celinu. Nije ni čudo što ovaj deo Srbije zovu “mala srpska Sveta Gora”. Ovih 10 manastira imaju izuzetan značaj, kako istorijski tako i duhovni i kulturno-umetnički. Ovčarsko-kablarska klisura je mesto u koje morate doći. Na malom području postoji puno atraktivnih lokacija koje će vam se sigurno dopasti. Obiđite manastire, osvojite vrhove planina Ovčar i Kablar, uživajte u pogledu na prirodne vrednosti i retkosti ovog kraja. Tu je i reka Zapadna Morava, tri veštačka jezera i čuveni Banjski potok. Na ovom linku možete naći putopise baš iz ovog kraja, ali i drugih delova Srbije.
Kako doći do manastira Nikolje
Manastir Nikolje se nalazi nedaleko od Ovčar Banje. Kada se sa magistralnog puta, koji povezuje Čačak i Užice, isključite za Ovčar Banju, pređete most i pored hotela stignete do novog amfiteatra, imate više opcija. Prva opcija, koju preporučujem, je parkiranje auta ovde i pešačenje do manastira. Druga opcija, koja nije baš najbolje rešenje, je vožnja autom do manastira. Kako god da krenete, kada pređete most u centru Ovčar Banje, skrećete desno, pored igrališta za decu, i samo pratite put pravo. Kada prođete prve tunele, videćete parking i stepenice koje vode do manastira. Manastir Nikolje je od centra Ovčar Banje udaljen nekih 2 kilometra. Ova šetnja će vam sigurno prijati!
Sam manastir je lociran uz levu obalu reke Zapadne Morave. Od puta do ulaza u ovu svetinju vode stepenice. Ispred kapije manastira se nalazi i mali dok na reci, odakle je baš lep pogled na Zapadnu Moravu i planinu Ovčar, koja se nalazi prekoputa. Priroda je nestvarna! Manastir Nikolje je zasigurno okružen najlepšim delom zaštićenog područja. U podnožju je planine Kablar. U okviru manastira raste i bor star dva veka, za koji se veruje da nije običan bor i da ima određene moći i da se može smatrati svetim drvetom.
Istorija manastira Nikolje i umetnička vrednost
Tačno vreme izgradnje ovog manastira se ne zna, ali na osnovu karakteristika samog manastira i njegove arhitekture, vezuje se za period srednjeg veka. Manastir Nikolje se smatra i jednim od najstarijih manastira na ovom području. Slava manastira se obeležava svakog 22. maja. Crkva je posvećena Svetom Nikoli, odnosno „Mladom Nikoli“ i prenosu njegovih moštiju iz Male Azije u Bari. Kao što sam već napisao, a što je zajedničko za gotovo sve manastire u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, tačno vreme izgradnje i ktitor nisu poznati. Veruje se da datira s’ kraja 14. ili početka 15. veka. Prvi put je postojanje manastira zabeleženo u turskom popisu, pred sam kraj 15. veka, tačnije 1476. godine.
Dosta toga izdvaja manastir Nikolje i daje mu na značaju i važnosti. Bio je centar umetnosti, prepisivanja knjiga, zanata, oslikavanja ikona. Posebnost je i freska na spoljašnjem zidu crkve Svetog Nikole, koja potiče iz 17. veka. Značajno je pomenuti i da je manastir u određenoj meri opusteo za vreme Velike seobe Srba i da ga je u tom periodu posetio Arsenije III Čarnojević. O životu manstira pisao je i Vuk Stefanović Karadžić. Godine 1826. je napisao da ovaj manastir nikada nije bio pust i da je u najsjanije doba ovde živelo oko 300 kaluđera. Vuk Stefanović Karadžić je 1820. godine obišao manastire Ovčarsko-kablarske klisure i ostavio veoma značajne zapise o njima.
Tokom 18. veka, manastir je nekoliko puta napadan i pljačkan od strane turske vojske, da bi nakon obnove, ponovo istu sudbinu doživeo i za vreme Prvog svetskog rata, kada su u manastir upali Austrougari. Nove nemire donosi Drugi svetski rat, bombardovanja manastira Ovčarsko-kablarske klisure, Nemačka i Bugarska ubistva i zatvaranja monaha i monahinja i upravnika manastira, a zatim i pritisci novg režima koji su usledili nakon završetka rata. Manastir Nikolje je danas ženski manastir. U dvorištu manastira se nalazi još jedna veoma lepa građevina. U pitanju je konak Miloša Obrenovića. Konak je 1817. godine podigao sam knez, kako bi u njega skrio svoju porodicu nakon neuspeha Prvog srpskog ustanka.
Jevanđelja manastira Nikolje
Važno je pomenuti i Nikoljsko jevanđelje koje nosi naziv po ovom manastiru. O njemu i njegovom nastanku se ne zna mnogo, ali se vezuje za srednjovekovnu Bosnu. Ovo delo je ispisano ćirilicom, a prvi put je narod sa njegovim postojanjem, upoznao Vuk Stefanović Karadžić. Ovo delo je nekako došlo do manastira Nikolje, zatim otišlo u Beč, pa doneto u Narodnu biblioteku u Beogradu. Pred početak rata, kako bi se knjige spasile od uništenja, 1914. su poslate na jug Srbije u pravcu Kosovske Mitrovice. Tada mu se gubi svaki trag. Tek 52 godine kasnije, 1966. pronađeno je u privatnoj biblioteci u Dablinu, gde se i danas nalazi. U manstiru Nikolje se danas čuva drugo važno delo. U pitanju je Karansko jevanđelje iz 17. veka. To je jedna od najznačajnijih rukopisanih knjiga naše kulture.
Dođite u ovaj deo Srbije i upoznajte kulturu i dušu našeg naroda i istorije. Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure su nešto posebno. Priznajem, još uvek ih nisam sve obišao ali uskoro ću. Do tada pratite priče i čitajte putopise. Ukoliko tražite smeštaj u ovom delu Srbije, zanimljiv predlog možete naći ovde. Perce vas vodi a neka se i manastir Nikolje nađe na tom putu.
Autor: Petar Sretenović
Sjajan tekst i fotografije lepog, uz mnoge, dela Srbije🌿
Svaki deo Srbije ima nešto posebno, ali rodni kraj je nešto što će uvek biti najlepše. Hvala puno! 🙂