Kosovo – Gazimestan i Gračanica
Kosovo mi je oduvek bila želja da posetim, a isto tako i obaveza i nešto što se zaista u životu mora obići. Jezgro tradicije, kulture i verovanja, zatim vladara, srpske države i naroda. Kosovo je posebno mesto, veoma burne i bogate istorije, ali u ne toliko dobrim istorijskim i političkim okolnostima. Ovog leta sam konačno i zvanično obišao deo Kosova i Metohije. Pre toga sam imao priliku samo da zagrebem površinu i prođem autobusom ovuda i provedem vreme na autobuskoj stanici u Prištini i to u pomalo pogrešnom trenutku. U pitanju je, za nas, nezgodan datum, kada proslavljaju proglašenje “nezavisnosti”. Šta se sve doživelo na toj autobuskoj stanici te noći! Od kvara autobusa kojim smo stigli ovde, do kašnjenja autobusa za Beograd i nepostojanja informacije o vremenu polaska, do muzike koja je treštala sa razglasa na stanici. Bilo je tu i detaljnijeg pretresa na prelasku u centralnu Srbiju.
Izlet na Kosovo i put
Kosovo je stvarno posebno i nekako su utisci bili veoma intezivni i pomešani. Iskren da budem, pre puta sam imao tremu, možda i strah od nečega, ali isto tako bio i veoma srećan i uzbuđen. Odlazak na Kosovo je bio u okviru jednodnevnog izleta. Bio je to baš neobičan, pomalo čudan, ali jako lep dan. Kako sam putovao tokom jula meseca, informacije tehničke prirode uzmite sa rezervom, jer se određena pravila ulaska na područje Kosova i Metohije menjaju svakodnevno. Isto tako savetujem da pođete sa nekim, ko je sličnih interesovanja kao i vi. Na ovaj izlet sam pošao sam i toliko je bilo intezivno da je dobro što sam krenuo sam, ali opet sa druge strane, nedostajao je neko sa kim bih podelio te prve utiske, doživljaje i impresije.
Na izlet na Kosovo sam išao sa agencijom Tomash Tours iz Kraljeva. Krenuli smo negde oko 04:00 ujutru, a pošto je putovanje u pitanju, već u dva sam skočio iz kreveta, spreman za akciju. Negde oko 05:40 smo bili na prelazu Jarinje. Tada je bilo neophodno da pokažete samo ličnu kartu. Ukoliko vodite maloletno dete, tražili su na uvid izvod iz matične knjige rođenih sa fotografijom. Još jedna korisna informacija je ta da se ne oslanjate na navigaciju. Morate kucati iz faza. U google mapama za početak unosite trasu do prelaza, pa zatim unutar Kosova i Metohije. Na primer, ukoliko kucate Čačak – Priština, vodiće vas preko Crne Gore ili Severne Makedonije. Na samom prelazu dobijaju se nalepnice kojima se obeležja Republike Srbije, na tablicama automobila, moraju sakriti. Prilikom povratka u Centralnu Srbiju, ne zaboravite da ove nalepnice skinete.
Prolazimo kroz Leposavić. Smenjuju se mala mesta, priroda, Ibar, zastave, sunce, nedovršene kuće i polja žita. Ubrzo smo stigli i do Motela “Izvor” u mestu Grabovac gde smo napravili pauzu. Mirno jutro, letnje sunce i prva kafa. Roming je ukinut a može se desiti da se signal na telefonu izgubi. Kosovo i Metohija su vekovima deo naše zemlje. Geografski, ovo područje, čine dve celine, Kosovo na istoku i na zapadu Metohija. Kosovo je dobilo naziv po ptici kos ali postoje i tvrdnje da je nekada postojalo mesto sa ovim imenom. Metohija ime duguje metohu, odnosno crkvenom posedu. Nastavljamo dalje i negde oko 08:30 stižemo na prvo odredište.
Gazimestan – mesto gde se dogodio Kosovski boj
Prva lokacija na ovom izletu bio je veličanstveni Gazimestan! Na ovom mestu se dogodio Kosovski boj, događaj koji je uticao na celokupnu istoriju Srbije i događaj koji je jedan od najvažnijih datuma naše zemlje. Bilo je to na Vidovdan, 15. juna po starom julijanskom, odnosno 28. juna po novom kalendaru. Spomenik koji se danas ovde nalazi je četvrti po redu. Prvi spomenik je podigao despot Stefan Lazarević na samom početku 15. veka. Drugi datira iz istog veka, ali kako je bio od drveta, Turci su ga lako srušili. Treći spomenik je podignut 1924. godine, a uništen je nemačkim bombardovanjem u Drugom svetskom ratu. Na kraju je podignut ovaj, zaista impozantan spomenik, 1953. godine. Istorijske i političke okolnosti su dovele do toga da je nekoliko puta oštećen i obnovljen. Delo je Aleksandra Deroka a izgrađen je od gračaničkog kamena.
Postoji i to da je u našoj kulturi utorak neradni dan, jer se tog dana i odvio Kosovski boj. Sa ovog područja potiču i crveni kosovski božuri, kojima boju daje prolivena krv srpskih ratnika. U kulu, visoku 25 metara, se može ući. I to vam preporučujem. Stepenicama se možete popeti na vrh, a usput čitati, u kamenu ispisane, stihove epskih pesama kosovskog ciklusa. Sa vrha se pruža pogled na Kosovo Polje, mesto gde se odvio boj, a u daljini se vide i Muratovo i Gazimestan turbe (Barjaktarevo turbe). Tu možete videti i ploču gde je opisan tok boja i raspored vojnih snaga. U okviru spomen obeležja se nalazi i beli monolitni stub od mermera sa tekstom koji je napisao despot Stefan Lazarević.
Kompeks je ograđen i pokriven kamerama, a čuva ga i policija. Savet je da na društvene mreže ne objavljujete fotografije sa ovog mesta dok ne napustite područje. Tu je i toalet u slučaju da baš ne možete da izdržite do sledeće lokacije. Moram reći i to da sam veoma srećan i da mi je drago što sam imao priliku sa dođem na ovo mesto i sve ono o čemu slušam i što znam, konačno doživim, vidim i upoznam. Sledeće mesto koje nas je čekalo je Gračanica, a do tamo nam je bilo potrebno oko 20 minuta vožnje.
Gračanica – veličanstveni manastir
Gračanica je nešto najfascinantnije u našoj zemlji što sam do sada video! Ovo zdanje je toliko posebno i neopisivo i doslovno izgleda kao neka oaza u svemu onome što je okružuje. Ne bih zalazio u detalje, ali sve to što ovde sada postoji i što se dešava, nekako jasno ovo mesto čine oazom, nedaleko od Prištine, u mestu koje nosi naziv kao i sam manastir. Opasan zidom i žicom, krije u sebi izuzetnu vrednost koju je i UNESCO prepoznao. Zanimljivo je istaći da je ovaj ženski manastir, aktivan duže od 700 godina! Manastir Gračanica je zadužbina kralja Milutina i vezuje se za sam početak 14. veka i period od pre Kosovskog boja. Kralj Milutin je bio jedan od najvećih zadužbinara dinastije Nemanjić, a iza sebe je ostavio više od 40 zadužbina. Gračanica je savršenstvo, remek-delo i zasigurno jedan od bisera našeg nasleđa.
U centralnom delu manastirskog kompleksa i dvorišta, okružena zelenilom i mirom, nalazi se crkva jedinstvene lepote. Na crkvi se jasno vidi uticaj Vizantije ali preovladava pečat koji je ovom zdanju dao sam kralj Milutin. Nadgrađenje ove petokupolne crkve izgleda zaista fascinantno. Još više oduševljava podatak da je građena svega osam godina. Unutrašnjost je osilkana i to je tek vrednost za sebe. Na unutrašnjim zidovima crkve su prikazani Stari i Novi zavet i detaljno je oslikano preko 4.000 likova! Čitav proces oslikavanja trajao je samo 3 godine. Puno je detalja, među kojima su dete sa oreolom, koje simbolizuje dušu Bogorodice, zatim mesec i sunce u oltarskom delu, koji oslikavaju vreme dana kada je Isus razapet, vaznesenje, apostoli.
Tokom procesa restauracije, sve freske su očišćene ali ostao je samo jedan mali crni deo. Taj deo prikazuje kako je unutrašnjost crkve izgledala posle 700 godina paljenja sveća i tamjana. U ovom manastiru je tokom 16. veka, tačnije 1539. godine, osnovana štamparija i biblioteka. Ukoliko biste voleli da saznate više o ovom manastiru, postoji veoma dobra reportaža, “Gračanica – znamenje večnosti” a link ostavljam ovde. Važno je imati u vidu pravila oblačenja prilikom posete verskih objekata, posebno tokom letnjih meseci kada ovde može biti izuzetno toplo.
Mesto Gračanica ima negde oko 7.000 stanovnika a čitava opština sa okolnim selima, oko 30.000. Zanimljiv je podatak da ova opština ima najveći prirodni priraštaj u Srbiji a porodice sa više od petoro dece, nisu retkost. Postoji i verovanje da svi mladi ovde treba da dođu po “pelcer”. Za vreme obilaska manstira smo videli i jedno krštenje i svadbu. Život ide svojim tokom. Prekoputa manastira, kod kružnog toka, se nalazi i pekara. Doručak za tri osobe ovde košta oko 480 dinara, a posebno će uživati ljubitelji mantija, koje svi morate probati. Na kružnom toku ispred manastira se nalazi spomenik Miloša Obilića, koji je postavljen ovde 2014. godine, a inicijalno se nalazio u mestu Obilić.
Autor: Petar Sretenović