Manastir Nikolje
Manastir Nikolje je još jedan od manastira koji se smestio u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Zajedno sa ostalim manastirima i isposnicama, čini posebnu celinu. Nije ni čudo što ovaj deo Srbije zovu “mala srpska Sveta Gora”. Ovih 10 manastira imaju izuzetan značaj, kako istorijski tako i duhovni i kulturno-umetnički. Ovčarsko-kablarska klisura je mesto u koje morate doći. Na malom području postoji puno atraktivnih lokacija koje će vam se sigurno dopasti. Obiđite manastire, osvojite vrhove planina Ovčar i Kablar, uživajte u pogledu na prirodne vrednosti i retkosti ovog kraja. Tu je i reka Zapadna Morava, tri veštačka jezera i čuveni Banjski potok. Na ovom linku možete naći putopise baš iz ovog kraja, ali i drugih delova Srbije.
Kako doći do manastira Nikolje
Manastir Nikolje se nalazi nedaleko od Ovčar Banje. Kada se sa magistralnog puta, koji povezuje Čačak i Užice, isključite za Ovčar Banju, pređete most i pored hotela stignete do novog amfiteatra, imate više opcija. Prva opcija, koju preporučujem, je parkiranje auta ovde i pešačenje do manastira. Druga opcija, koja nije baš najbolje rešenje, je vožnja autom do manastira. Kako god da krenete, kada pređete most u centru Ovčar Banje, skrećete desno, pored igrališta za decu, i samo pratite put pravo. Kada prođete prve tunele, videćete parking i stepenice koje vode do manastira. Manastir Nikolje je od centra Ovčar Banje udaljen nekih 2 kilometra. Ova šetnja će vam sigurno prijati!
Sam manastir je lociran uz levu obalu reke Zapadne Morave. Od puta do ulaza u ovu svetinju vode stepenice. Ispred kapije manastira se nalazi i mali dok na reci, odakle je baš lep pogled na Zapadnu Moravu i planinu Ovčar, koja se nalazi prekoputa. Priroda je nestvarna! Manastir Nikolje je zasigurno okružen najlepšim delom zaštićenog područja. U podnožju je planine Kablar. U okviru manastira raste i bor star dva veka, za koji se veruje da nije običan bor i da ima određene moći i da se može smatrati svetim drvetom.
Istorija manastira Nikolje i umetnička vrednost
Tačno vreme izgradnje ovog manastira se ne zna, ali na osnovu karakteristika samog manastira i njegove arhitekture, vezuje se za period srednjeg veka. Manastir Nikolje se smatra i jednim od najstarijih manastira na ovom području. Slava manastira se obeležava svakog 22. maja. Crkva je posvećena Svetom Nikoli, odnosno „Mladom Nikoli“ i prenosu njegovih moštiju iz Male Azije u Bari. Kao što sam već napisao, a što je zajedničko za gotovo sve manastire u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, tačno vreme izgradnje i ktitor nisu poznati. Veruje se da datira s’ kraja 14. ili početka 15. veka. Prvi put je postojanje manastira zabeleženo u turskom popisu, pred sam kraj 15. veka, tačnije 1476. godine.
Dosta toga izdvaja manastir Nikolje i daje mu na značaju i važnosti. Bio je centar umetnosti, prepisivanja knjiga, zanata, oslikavanja ikona. Posebnost je i freska na spoljašnjem zidu crkve Svetog Nikole, koja potiče iz 17. veka. Značajno je pomenuti i da je manastir u određenoj meri opusteo za vreme Velike seobe Srba i da ga je u tom periodu posetio Arsenije III Čarnojević. O životu manstira pisao je i Vuk Stefanović Karadžić. Godine 1826. je napisao da ovaj manastir nikada nije bio pust i da je u najsjanije doba ovde živelo oko 300 kaluđera. Vuk Stefanović Karadžić je 1820. godine obišao manastire Ovčarsko-kablarske klisure i ostavio veoma značajne zapise o njima.
Tokom 18. veka, manastir je nekoliko puta napadan i pljačkan od strane turske vojske, da bi nakon obnove, ponovo istu sudbinu doživeo i za vreme Prvog svetskog rata, kada su u manastir upali Austrougari. Nove nemire donosi Drugi svetski rat, bombardovanja manastira Ovčarsko-kablarske klisure, Nemačka i Bugarska ubistva i zatvaranja monaha i monahinja i upravnika manastira, a zatim i pritisci novg režima koji su usledili nakon završetka rata. Manastir Nikolje je danas ženski manastir. U dvorištu manastira se nalazi još jedna veoma lepa građevina. U pitanju je konak Miloša Obrenovića. Konak je 1817. godine podigao sam knez, kako bi u njega skrio svoju porodicu nakon neuspeha Prvog srpskog ustanka.
Jevanđelja manastira Nikolje
Važno je pomenuti i Nikoljsko jevanđelje koje nosi naziv po ovom manastiru. O njemu i njegovom nastanku se ne zna mnogo, ali se vezuje za srednjovekovnu Bosnu. Ovo delo je ispisano ćirilicom, a prvi put je narod sa njegovim postojanjem, upoznao Vuk Stefanović Karadžić. Ovo delo je nekako došlo do manastira Nikolje, zatim otišlo u Beč, pa doneto u Narodnu biblioteku u Beogradu. Pred početak rata, kako bi se knjige spasile od uništenja, 1914. su poslate na jug Srbije u pravcu Kosovske Mitrovice. Tada mu se gubi svaki trag. Tek 52 godine kasnije, 1966. pronađeno je u privatnoj biblioteci u Dablinu, gde se i danas nalazi. U manstiru Nikolje se danas čuva drugo važno delo. U pitanju je Karansko jevanđelje iz 17. veka. To je jedna od najznačajnijih rukopisanih knjiga naše kulture.
Dođite u ovaj deo Srbije i upoznajte kulturu i dušu našeg naroda i istorije. Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure su nešto posebno. Priznajem, još uvek ih nisam sve obišao ali uskoro ću. Do tada pratite priče i čitajte putopise. Ukoliko tražite smeštaj u ovom delu Srbije, zanimljiv predlog možete naći ovde. Perce vas vodi a neka se i manastir Nikolje nađe na tom putu.
Autor: Petar Sretenović
Sjajan tekst i fotografije lepog, uz mnoge, dela Srbije
Svaki deo Srbije ima nešto posebno, ali rodni kraj je nešto što će uvek biti najlepše. Hvala puno!
19.maj, 2024. god. Sve se vremenom menja, Nikolje nas prima u zagrljaj uvek. Amin
Божији мир и благост Светога Николе које сам осетио у манастиру Никоље могу да покушам само да опишем једном речју,а то је благост.Ступивши у овај Божији храм сам осетио у својој души прави мир.
Igumanijo mnogo vam hvala na isceljenju moje supruge Smilje .bili smo prekjuce ali danas uz moju molitvu ste bili vi sa jos cetri sestre i Smilja je nasla smiraj i Gospodu Bogu.Sad je tako opustena i draga .Igumanijo HVALA VAM.nema oduzivanja srce mi govori sta treba ali vidimo se ubrzo.Hvala jos jednom