Knez Lazar – nasleđe porodice Hrebeljanović
Knez Lazar i nasleđe njegove porodice, odveli su me na jedan divan izlet. Baš knez Lazar će nakon dinastije Nemanjića postati stub srednjovekovne srpske države i nasleđa. Godine tokom koji je vladao bile su najizazovnije, bar kada je opstanak naše kulture i zemlje bio u pitanju. Zajedno sa svojom suprugom i sinom, knez Lazar je ostavio mnoge zadužbine. Među njima su manastir Ravanica, manastir Manasija i manastir Ljubostinja. Po jedan za svakog od tri najvažnija člana ove vladarske porodice. Tada je stvoren i potpuno novi pravac u arhitekturi koji je poznat pod nazivom “Moravska škola”. Novi stil će objediniti ono najbolje iz prethodnih kao i tekovine naše kulture. Postaće prvi i najoriginalniji stil karakterističan za srednjovekovnu Srbiju. Malo po malo, prolazimo putevima i dolinom Velike Morave. Ovi putevi nas vode do manastira i zadužbina porodice Hrebeljanović. Prvo odredište, biće manastir Ravanica, čiji je ktitor bio knez Lazar.
Manastir Ravanica
Knez Lazar je podigao manastir Ravanicu, koja je od izuzetnog verskog, kulturnog i umetničkog značaja. Isto tako, manastir Ravanica je i zdanje neverovatne lepote i mira. Smestio se u istočnoj Srbiji, desetak kilometara od Ćuprije i autoputa Beograd-Niš, odnosno oko 120 kilometara od Čačka. Zelenilo i divljina koji okružuju kompleks, daju mu posebnu čar, pa izgleda kao utvrđenje u šumi. Izuzetno delo srednjovekovnih majstora, postaće primer koji slede svi ostali predstavnici takozvane “Moravske škole”. Centralni deo zauzima crkva, koja, kao i manastir, potiče iz druge polovine 14. veka. Manastir je građen u godinama pred Kosovski boj, tačnije, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 14. veka.
Kompleks se sastoji ili su deo njega bili crkva, konaci, trpezarija, moćne odbrambene zidine, sedam kula, pirg (glavna kula), ćelije i ostale zgrade raznih namena. Dosta toga se i danas može videti. Takođe, dosta toga je izgubljeno i uništeno u turskim osvajanjima i tokom velikih ratova. O porodici puno možemo saznati iz ktitorske kompozicije na kojoj su prikazani knez Lazar i kneginja Milica, kao i njihovi sinovi, Stefan i Vuk. Osim njih, knez Lazar je imao još pet ćerki. Jedna od njih, Mara, rodiće Đurađa Brankovića, poslednjeg vladara srednjovekovne države, pre pada pod vlast Otomanske imperije. Izuzetna arhitektura prati veliki duhovni značaj ovog mesta. Nakon prenošenja sa Kosova i mirovanja u manastiru, sve do velike seobe Srba, mošti kneza Lazara napuštaju Ravanicu. Posle dugog puta po tadašnjoj Srbiji i zemljama severa, mošti kneza Lazara našle su ponovo, posle tri veka, svoje mesto i mir u ovom manastiru.
Obavezno obratite pažnju na put moštiju, koji se nalazi u priprati crkve. Mošti kneza Lazara se nalaze u centralnom delu crkve i zaista je neverovatan osećaj biti blizu njih, bez obzira na razlog vašeg dolaska ovde. Obratite pažnju na spoljašnji izgled crkve i bićete fascinirani detaljima na fasadi. Izuzetna ornamentika, boje, kamen, opeka. Zatim prozori, rozeta, šare i zanimljive pojave u dekoraciji kao i glineni krstasti “lončići”, šahovska polja i kupole, na najbolji način doprinose lepoti zdanja i sve je kao malo umetničko delo za sebe. Kada se uđe u pripratu, dozidani deo crkve, pre ulaska u njen centralni deo, može se primetiti lepota živopisa iz 18. veka. Ovde se izdvajaju beskonačni ciklus Isusovog lika i najlepše nijanse plave boje, kao i portret Stefana Daskala, koji je podigao pripratu i obnovio manastir.
I jedna zanimljivost! Da li ste znali da je plava boja, poreklom iz Avganistana, i da se za njeno dobijanje koristi poludragi kamen lapis lazuli, što je čini skupljom od zlata. Manastir Ravanica je ženski manastir i neophodno je pridržavati se određenih pravila ponašanja prilikom posete. Ovde najviše mislim na pravila oblačenja i da naglasim da žene moraju uzeti kecelju na ulazu (ako su u pantalonama). Manastir možete posetiti svakoga dana ali neka to bude najkasnije do 16 časova. Uz glavni put se nalazi veliki parking za autobuse, a ispred kapije, još jedan za automobile. Pre ulaska u centralni deo, put desno vodi do toaleta. Ukoliko želite da ponesete nešto iz manastira, u priprati crkve postoji prodavnica kao i još jedna u dvorištu.
Zaista sam uživao u obilasku manastra i shvatio koliko je važno da pazimo i čuvamo to što imamo. Posebno kada se dođe na mesto kao što je ovo. Dođite, odmorite, vidite i doživite nešto lepo. I ne zaboravite da pročitate legende i priče o Cincar Janku Popoviću, koji je sahranjen u dvorištu manastirskog kompleksa. Za više informacija možete posetiti i zvanični sajt manastira, putem ovog linka. Izuzetna lepota ovog manastira, istorijska, ali pre svega, religijska važnost, u savršenom skladu sa prirodom, čini ovo mesto jednim od najlepših u Srbiji koje možete obići.
Manastir Manasija
Na oko 45 minuta vožnje od Ravanice, nalazi se još jedan od najznačajnijih manastira u Srbiji. U pitanju je Manasija, manastir, čini mi se, još lepši i grandiozniji od prethodnog. Kompleks je u velikoj meri očuvan i obnovljen pa se bolje može videti, kako je nekada sve to izgledalo. Prvo veće naselje u blizini je Despotovac, udaljen nekih 3 kilometra. Ispred manastira postoji parking kao i toalet. Ulazna kapija, deo je moćnih zidina koje okružuju kompleks. Oduševljenje izaziva sve, ali ponajviše lepota kada uđete u dvorište. Videćete crkvu, konake, i ostatke srednjovekovne trpezarije za koju se tvrdi da je bila najveća u tadašnjoj državi. Videćete i kamene zidove, čak 11 kula i najmoćniju Despotovu kulu, koja potpuno dominira prostorom.
Zamislite samo spratnu trpezariju velikih razmera ili glavnu kulu kojoj se moglo pristupiti samo kroz jedna vrata i koja je imala zalihe hrane u tonama, ukoliko dođe do opsade. Unutar glavne kule postoji ogroman prostor gde je moglo da stane dovoljno žita za godinu dana. Sa druge strane zidina je postojao šanac, još jedan element u nizu odbrane utvrđenja. Nekako je sve uređeno, čisto i mirno. Trava, cveće, ljudi koji su tu. Ovo je sigurno, bar meni lično, jedan od najlepših manastira u zemlji. Odmah izvan zidina, nalazi se “mali grad” koji su najverovatnije naseljavali vojnici. Obratite pažnju na detalje ovog manastirskog utvrđenja. Videćete i “mašikule” odnosno male niše na zidinama i kulama koje su korišćene u odbrambene svrhe. Manastir je poznat i pod imenom Resava, po reci koja ovuda protiče.
Zadužbina je despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara. On je zaslužan za izgradnju kompleksa izuzetne lepote, koje je na neki način bilo uzor prilikom izgradnje srednjovekovnih utvrđenja kao što su grad Smederevo i kompleks na Kalemegdanu. Izgradnja se vezuje za period samog početka 15. veka, nakon što se prestonica Srbije po prvi put seli u Beograd i mladi despot staje na čelo države. Kao i svoj otac, knez Lazar, despot Stefan Lazarević počiva u svojoj zadužbini i njegove mošti se nalaze u centralnom delu crkve Svete Trojice.
Manastir Manasija je ženski manastir. Poseban utisak je na mene ostavio očaravajući živopis unutar crkve. Neverovatna lepota, divne boje i plava nijansa koja unutrašnjosti daje posebnu čar. Postoji puno lepih i očuvanih fresaka, ali to je samo deo. Nekada je crkva imala oko 2.000 metara kvadratnih živopisa, a do danas je ostalo svega 500. Do Manasije nije teško doći a ukoliko krenete iz Čačka, potrebno vam je oko 2 i po sata vožnje za put od 125 kilometara.
Senjski Rudnik
Na putu između manastira Ravanica i Manasija, nalazi se jedno neobično mesto. U pitanju je prvi muzej ugljarstva u Srbiji. Smestio se u malom rudarskom gradiću uz najstariji aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji. Kako je opstanak rudnika iz 1853. godine u moderno doba neizvestan, došlo se na odličnu ideju, kako pomoći malom mestu ukoliko ostane bez glavnog izvora prihoda. Ovaj muzej treba da bude stub ideje očuvanja opstanka mesta i nakon potpunog gašenja rudarstva. Jedinstveni muzej u Srbiji privlači sve više posetilaca i mesto je koje izgleda fenomenalno. Nešto kao da ste se odjednom našli na filmskoj scenografiji. Što i nije netačno. Upravo ovde je snimljen i kultni film “Petrijin venac” iz 1980. godine.
Manastir Ljubostinja
Ovaj jednodnevni izlet me dovodi u manastir Ljubostinju. Ljubostinja je potpuno drugačija od svih ostalih. Drugačija je po svojoj istoriji, značaju, imenu i arhitekturi. Zadužbina je kneginje Milice a početak izgradnje se vezuje za godine pred Kosovski boj. Ovaj ženski manastir, smestio se par kilometara od Trstenika, u dolini istoimene reke. Nekad je bio poznat po medu i vinu, a kako je vreme učinilo svoje i sestrinstvo manastira ostarilo, proizvodnja vina više ne postoji. Samo ime manastira je predivno. Neki ga vezuju za mesto ljubavi a neki za mesto gde su se knez Lazar i kneginja Milica prvi put sreli. U priprati manastira nalaze se mošti carice Milice i njene verne prijateljice monahinje Jefimije, supruge Uglješe Mrnjavčevića.
Manastir odiše ljubavlju, u njenom najčistijem značenju. Na to ukazuju i simboli, među kojima se izdvaja veoma prisutan cvet krina. Spolja izgleda divno! Brojne rozete ukrašavaju fasadu, kao i puno ostalih detalja. Izdvaja se i konak kneza Miloša i mala crkvica sa ikonostasom ispletenim od pruća. Ovde je zasigurno jedna od najlepših crkava koje sam do sada video. Jedinstvena, nežna, drugačija, umetnički neopisivo interesantna i izuzetna. Manastirsku crkvu je gradio Rade Neimar, opevan u epskim narodnim pesmama. Ispred oltara se nalazi kamen sa grbom kneza Lazara, koji je dugo bio izgubljen. Ovaj neobični kamen je nastao kad i manastir, potom bio sakriven u šumi, zatim otkriven nedavno, a danas se ponovo nalazi u crkvi.
Zanimljiv je i podatak da se unutar crkve nalazila skrivena riznica gde se, između ostalog, do plačke čuvala i kruna kneza Lazara. Prema određenim izvorima, ta kruna i dalje postoji i danas se nalazi u Istanbulu. Lepotom se ističu freske, koje su ipak slabo očuvane. Među njima se ističu portret ktitora, kneginje Milice pored koje je knez Lazar, kao i portret sinova Stefana i Vuka. Dođite i upoznajte mesto ljubavi. Obratite pažnju na oblačenje i potrudite se da napustite manastir oko 16h.
Srbija je neverovatna i što je više upoznajem, sve je više cenim. Imamo nešto što drugi nemaju i treba da budemo ponosni na to. Zato sam i postao turistički vodič. Isto tako, povratkom u Čačak, još više sam naučio da cenim naše i obilazim manje poznata mesta. Svaki od ovih manastira je poseban sam po sebi. Ono što ih izdvaja je sigurno to što se vezuju za porodicu kneza Lazara i što u njima počivaju najznačajniji članovi ove vladarske porodice. Izuzetna arhitektonska rešenja, specifičan stil ali i kulturna i duhovna vrednost, čine ih još značajnijim. Jesen je idealno vreme za obilazak. Istražite i okolinu i provedite savršen vikend. Za još ideja, pročitajte i ostale putopise iz Srbije. Perce vas vodi kroz Srbiju i njena najlepša mesta.
Autor: Petar Sretenović