Gradovi Libana
Gradovi Libana su zaista nešto što morate videti! Moj prvi odlazak u ovu zemlju, bio je posvećen njima. Gradovi Libana su nešto zaista neočekivano. Glavni grad Bejrut, zatim potpuno turistički nepoznat Tripoli, priobalni Sidon, istorijski značajan Baalbek. Tu su i najstariji gradovi na svetu, na samoj obali Sredozemnog mora. U pitanju su Biblos (Byblos) i Batrun. U ovom putopisu ću vam pribižiti ova mesta i dati savete kako na najbolji način stići do njih i šta videti u njima. Gradovi Libana su čarobi i neverovatni. Gradovi Libana su pravo izneađenje!
Biblos (Byblos)
Biblos se nalazi na obali Sredozemnog mora, nekih 40 kilometara severno od Bejruta. Do ovog grada sam stigao autobusom (Connexxion) koji polazi iz Bejruta, sa trga Martyrs’ Square. Karta je bila 100.000 funti, odnosno oko 2.5 dolara. Vožnja traje između pola sata i sat i po, zavisno od gužve u Bejrutu. Ja sam se vozio 40 minuta. Ne zaboravite da viknete vozaču da stane na putu kako biste izašli. Ne budite kao ja. Prvi dan istraživanja se već pretvorio u avanturu. Naime, uspavao sam se i pošto nije bilo gužve, bilo nam je potrebno manje vremena do Biblosa. E kad sam se probudio, shvatio sam da je Biblos iza i da moram nekako da se snađem. Izašao sam iz busa i šetao po autoputu. Sva sreća pa ovde međugradski prevoz funkcioniše tako što svi stalno kruže i samo svirnu da uskočite.
Tako sam i stigao do nadvožnjaka koji vodi u centar grada. Ovo mi je nedostajalo! Stigao sam u grad, a pošto je bila nedelja, dosta toga je bilo zatvoreno, ili se kasnije otvaralo. Grad je divan! Šetam kroz stari deo i sukove i stižem do bale. Prošetao sam do divne stare luke i tu uživao u pogledu na more i usidrene čamce i brodiće. Nekako je baš kao malo ribarsko mediteransko selo. Prelepo je i baš mi je žao što nisam uspeo ovde da popijem kafu na nekoj od terasa sa pogledom na luku. Predlog: kafić “Bab El Mina”. Puno toga se dešava oko mene. Gledam u divnu plavu kupolu na džamiji, slušam zvona obližnje crkve, tu je i stari crveni auto, tuk-tuk za prevoz po gradu. Toplo je, more baš onako intezivno miriše, dekica u tradicionalnoj odeći sedi ispod palme.
Seo sam na kafu na terasu restorana sa pogledom na utvrđenje koje se nalazi u centru grada. Utvrđenje u Biblosu, nasleđe je Krstaša i vezuje se za 12. vek. Osim svega onoga što se vezuje za taj period, na ovom lokalitetu možete videti i ostatke drevnih civilizacija, kao što su Egipat, Fenikija, Rim. Ulaz je bio 8.000 funti, što je oko 0.2 dolara. Ovo utvrđenje morate posetiti. Izuzetno je lepo. Sa kule se pruža odličan pogled na grad, luku, čitavo utvrđenje i more. Po završetku obilaska sam seo na zidić ispred džamije i uživao u trenutku. Čuje se poziv na molitvu, plava kupola toliko odskače a u daljini, na ulasku u centar grada, dekica svira tradicionalnu gitaru, oud.
Odlučio sam da odem do plaže. Iznenadio me je broj ustanova, sirotišta i natpisa, posvećenih Jermenima i genocidu nad ovim narodom. Sitan pesak, žućkast, talasi i širina. Ovo mi je trebalo, kao i to da budem bos. Ukoliko dolazite u Liban, evo dobrog predloga za kupanje i uživanje na plaži. Postoji parking, ležaljke, beach bar i tuš u okviru njega, sve što je potrebno. Inače, Biblos je jedan od najstarijih gradova na svetu i naseljen je već više od 8.000 godina! Svedok je moći Feničana, Persije, Rimljana, Vizantije, Krstaša, Otomana. Ovaj grad je zasluženo zaštićen od strane UNESCO-a. Da rezimiram, šta videti u Biblosu (najvažnije): staru luku i brodiće, sukove, stari grad, odnosno centralni deo grada, utvrđenje i El Houssami kuću, plažu i crkvu Saint John-Marc. Biblos je samo prvi razlog zašto gradovi Libana treba da se nađu i u vašem planu.
Batrun
Sledeći u nizu gradova u priobalju je Batrun. Takođe jedan od najstarijih gradova sveta. Udaljen je nekih 16 kilometara severno od Biblosa i 54 kilometra severno od Bejruta. Ovaj grad je toliko lep i nikako ga ne smete preskočiti! Da dođem do Batruna sam koristio javni prevoz, a vožnja od Biblosa me je izašla 20.000 funti, što je oko 0.5 dolara. Tumarao sam ulicama i obilazio divna mesta. Ispred jedne zgrade se na roštilju peče riba. Taj miris! Pokušavao sam uporno da pronađem “Feničanski zid” ali nikako nisam imao sreće.
Stigao sam i do divne crkvice, grčke pravoslavne sa fantastičnim pogledom! U pitanju je “Notre-Dame de la Mer”. Ovo neka bude lokalitet koji morate obići. Vreme se malo pokvarilo, more je podivljalo, talasi, vetar i predivna arhitektura crkve i dvorišta. Ovde sam video i ono što sam tražio. Feničanski zid! Naime, ne radi se o zidu iz perioda Fenikije, već o stenovitoj formaciji koja opasuje grad u vidu zida. U pitanju su okamenjene peščane dine za koje se veruje da su stare oko milion godina. Današni oblik poprima u 1. veku pre nove ere kada je lokalno stanovništvo odlamalo delove i kamen koristilo u građevinarstvu.
U gradu ima nekoliko baš lepih mesta i kafića i restorana, tako da ćete sigurno uživati. Sređeno je i puno je skrivenih lokacija. Grupa devojaka je pritrčala do mene, nešto su pričale na arapskom ali nisam uspeo da razumem. Uglavnom, smejale su se, pritrčale da se slikamo i otišle dalje. Počela je i kiša, ali ništa ne može pokvariti ovaj dan. Našao sam jedan baš super restoran na obali, Ray’s. Čekao sam malo da se oslobodi sto i vredelo je. Sedim pored obale, za plavim stolom, pada lagana kiša a u daljini se čuje poziv na molitvu. Savršenstvo.
Ljudi i kola prolaze, kiša staje, sve više je ljudi. Nekako su zanimljivi, drugačiji. Par njih je sedelo na plaži. Libanci su baš posebni. Gradovi Libana su još posebniji. Naravno da sam poručio sve! I sarmice u vinovoj lozi i humus i labneh. Klopa je bila presavršena. Gozba je koštala čitavih 383.000 funti, što je malo manje od 10 dolara. Krenuo sam nazad u Bejrut, sklonio se od kiše pod tendu dečka koji prodaje sladolede i koji me je pozvao da se sklonim tu.
I opet na autoput i u već ozbiljno lokalni kombi. Raspada se, bučno je, muzika trešti i ne znam ni ja kako, ali uspeli smo da dođemo do toga da to nije pravi kombi. Tačnije, ne ide tamo gde sam se ja zaputio. Izašao sam i na stanici upoznao vojnika, Žorža. Žorž je sa severa, hrišćanin, jako fin i nasmejan čovek. Pitao me je zašto sam došao u Liban i otkud ja ovde. Zaustavio je kombi i objasnio mi gde da izađem kada stignem u Bejrut. Do Bejruta je potrebno oko sat vremena a karta je bila oko 2.5 dolara. Za gradove Biblos i Batrun, jedan dan je i više nego dovoljno.
Sidon (Saida)
Gradovi Libana su posebni i svaki je drugačiji. Imaju nešto sično, ali opet toliko karakterističnih crta, da ćete svaki zapamtiti. Sidon je još jedan od gradova koje sam obišao. Kada pomislim na Sidon ili Saidu, kako ga lokalci zovu, prvo mi na pamet padaju zamak uz more i pijaca. Sidon se nalazi na obali Sredozemnog mora, ali za razliku od Biblosa i Batruna, južno je od Bejruta. Udaljen je nekih 44 kilometra i za to je potrebno oko 45 minuta vožnje. Bus za Sidon sam našao na “Cola” stanici. Imao sam priliku da se vozim još jednim tipom prevoza. U pitanju je veliki autobus, brzi, koji za razliku od malih kombija nigde ne staje, i stiže na odredište dosta brže. Ovde ga zovu “bulman” jer arapski ne poznaje slovo “p”. Cena karte u jednom pravcu je bila 65.000 funti, odnosno 1.7 dolara.
Stigao sam i presrećan sam što je za 30 sekundi i ovaj grad ispunio moja očekivanja! Kako bih znao odakle bus kreće nazad, vozio sam se do poslednje stanice, jer po logici, odatle mora i krenuti za Bejrut. Eto ideje, kako se snaći u nepoznatom. Pijaca je neverovatna! Toliko ljudi, boja, buke, mirisa. Sve miriše na parfeme, voće, kafu i divnu hranu, i na more. Ušao sam u suk i izgubio se u lavirintu radnji i svega što možete poželeti. Prodaju i meso i iznutrice i iznad je iscepana cerada i plavo nebo i minaret.
Obišao sam i utvrđenje na obali, odnosno “Saida Sea Citadel” ili kako se često po Libanu javlja “Chateau de la Mer”. Ulaz je 80.000, odnosno 2$. Zamak je mali i ne očekujete da ćete videti puno, ali je veoma lep. Dobar je i pogled na plažu i šetalište uz more. Super su mi pecaroši koji pecaju u zamku. Poprilično je slobodno, što se pravila ponašanja tiče, pa tako da se možete zavući gde god želite, ili popeti na vrh zamka. To i nije loše ali opet vodite računa.
U ovom gradu se već primećuje stanje u državi. Sa jedne strane je plaža i divno more, a sa druge stari han i deponija ispred ulaznih vrata. Smeća je malo više i prljavije je. Zavlačio sam se u male ulice i susreo se sa svakodnevnim životom ovih ljudi. Možete posetiti i Khan el Franj. Za obilazak je dovoljno par minuta a ulaz se ne plaća. Sama građevina je s’ početka 17. veka. Služila je kao francuski konzulat, sirotište i obrazovni centar. Dosta je oštećen za vreme građanskog rata, koji je trajao od 1975. do 1990. godine.
Puno se pije kafa i imaju baš razvijen taj kult kafe. Puno je malih i improvizovanih kafića i ima ih gotovo na svakom ćošku. Tako da, ako ste ljubitelji kafe, Liban je mesto za vas! Vratio sam se u sukove i trošio, kupovao sve i što mi treba i ne treba. Ali, što je najvažnije, našao sam dečka koji prodaje libansku kafu, i to iz “dallah” tradicionalnih velikih džezvi. Crna i jaka kafa sa kardamonom. Primera radi, ova kafa košta 5.000 funti, što je oko 15 dinara. Gradovi Libana sve više iznenađuju.
Ovo je drugi deo priče o Libanu. Ukoliko još uvek niste, na ovom linku možete pročitati i prvi putopis iz ove bliskoistočne zemlje. Gradovi Libana će nas voditi i kroz naredni putopis, kada ćemo upoznati Baalbek i Tripoli. Perce vas vodi u Liban. Uživaje, čitajte i druge putopise iz sveta, delite dalje i krenite! Avanture vas čekaju.
Autor: Petar Sretenović