Divčibare: kako doći?
Imajući u vidu trenutne uslove na putu i zimsku sezonu, morate na put do Divčibara posebno obratiti pažnju. Generalno je blizu većini mesta u Zapadnoj Srbiji. Ukoliko idete iz Čačka ili Beograda, do ovog planinskog centra vam je potrebno oko sat i po vožnje. Moram da napomenem da u periodu zime, ne verujete navigaciji u potpunosti. Ne pratite baš svaku rutu koju vam navigacija da, jer je velika šansa da ćete ostati zaglavljeni negde. Pošto sam dolazio iz Čačka, ispisaću vam navigaciju na tom putu. Dakle, u ovom slučaju je bolje osloniti se na savete iskusnijih vozača i ići ipak malo daljim putem. Iz Čačka se za početak stiže u Požegu a zatim prati izlaz iz grada ka Valjevu i Kosjeriću.
Nekih 7 kilometara nakon izlaska iz Požege je pumpa i raskršće. Tu se levo skreće za Kosjerić a pravo nastavlja za Gojnu Goru i Divčibare a zatim prati glavni put. Prolazite pored odvajanja za Dobrinju, kroz Mađer i Tometino Polje. Ubrzo stižete na Divčibare. Takođe, važno je da imate zimsku opremu. Može da se desi da put bude teško prohodan ili da je generalno otežana vožnja usled snega na putu. Ovog puta sam imao sreće, put je bio samo vlažan i očišćen od snega. Do centra Divčibara mi je trebalo oko sat i po vožnje i nekih 80 kilometara puta. U samom mestu postoji nekoliko parkinga. Sa parkiranjem ovde nećete imati problema.
Vreme je za avanturu!
Ovo mesto me je oduševilo! Iskreno nisam znao šta da očekujem ali definitivno sam doživeo mnogo iznad očekivanog! Za početak dan je bio savršen. Puno snega, onog najboljeg, suvog, sunce, strava ekipa, super druženje, baš sve kako treba. Bio sam baš srećan što vidim izuzetno drage osobe, sa kojima sam svašta doživeo. Prijalo mi je to što sam upoznao neke nove ljude i ponovo video neke koje sam do sada slučajno sretao. Obično na putovanjima ili izlascima po Beogradu.
Dođite na Divčibare
Inače, Divčibare su u stvari zimski centar na planini Maljen. Nalaze se nedaleko od Valjeva. Lokacijski negde između Valjeva, Kosjerića, Mionice i Ljiga. Imam utisak da ovde treba doći u svako doba godine! Oko centra postoji dosta smeštaja raznih tipova. Na vama je da izaberete najsavršenije i najčarobnije mesto za odmor. Dođite i uživajte u beskrajnim šetnjama i planinskoj svežini.
24 sata na Divčibarama
Manje više sam ovde proveo samo 24 sata. To je bilo sasvim dovoljno da želim da se opet vratim! Iz centra smo pešaka išli do DivčiBara koji je bio zatvoren, i baš nam je bilo to bezveze, ali kad smo stigli, radila je terasa! Ne mogu opisati naše oduševljenje! E tu sam se već upoznao sa psom Dačom. Onda moj omiljeni deo dana na planini. Pauza za kafu, kuvano vino, čaj, toplu čokoladu. Cene su skroz ok, s’ obzirom na sve okolnosti i lokaciju. Oko 160 dinara za čaj, dok su topla čokolada i kuvano vino otprilike do 250 dinara. Vredi tog uživanja na zimskom suncu.
Crni Vrh
E onda je nekom došla ideja da idemo na Crni Vrh, ali pošto žičara nije radila, morali smo pešaka. Polako uz stazu do samog vrha. I to je bila najbolja moguća odluka! Ljudi, savršeno! Staza je baš dobra a imaju i topove za veštačko osnežavanje. Pogled odozgo je nerealan. Tu je i sto sa klupama, koji izlega kao idealno mesto za prolećni, letnji ili jesenji piknik. Sad već idemo dalje, i kroz šumu izlazimo na Crni Vrh. Puno snega i ogromna ljuljaška i vidikovac. Kada je vedro odavde se vidi dosta toga. U daljini se može videti i planina Ovčar. U svakom slučaju, fascinantno je bilo posmatrati planine i maglu koja se kreće okolo. I oblake ispod i plavo nebo i sunce iznad nas. Momenat za pamćenje!
Srbija je izuzetna!
Uvek mi je na pameti to koliko je lepa naša zemlja i kako tu lepotu treba sačuvati. I opet mi je bilo fascinantno to, šta sve postoji relativno blizu mesta gde živim. Bukvalno sam bio srećan kao malo dete. Tu smo upoznali još jedno štene i odlučili da se zove Crni. Kasnije se ispostavilo da je to već domaći pas i da se ne zove tako. Crni je u stvari Ljubiša. Mislim da je baš doprinela ekipa sa kojom sam bio. To su bili ljudi od akcije.
14000 koraka sreće
Polako smo krenuli nazad i magla je stigla do nas, tako da su fotke ispale premoćne. Sad već ide teži deo, a to je spuštanje niz stazu. Ljubiša nam je pravio društvo. Kakav dan! Pešaka smo se vratili do kola i zaokružili nekih 14000 koraka sreće.
Naš smeštaj
Stigli smo do smeštaja, odnosno divne kuće koja se nalazi blizu dečjeg odmarališta. Baš prijatno mesto, prava planinska kuća. Oseća se miris vatre iz peći, sneg okolo, prava idila. Kao pravi Pera Ložač sam bio zadužen za toplotu u kući i nisam mogao da prestanem da ložim, bilo je jače od mene. Onda redom i sve što treba. Klopa, cepanje drva, čaj, odmaranje u fotelji kraj vatre. Palačinke, kuvano vino i miris pomorandže i cimeta, ne ljuti se čoveče. Sveće, muzika, tišina prirode, galama u kući, gužva za spavanje po krevetima. Koliko je lepo zaspati pored peći dok slušaš vatru i osećaš onaj divan miris drva koja gore. Savršeno.
Jutro i mir
Prelepo buđenje, kafa na terasi i jutarnja planinska svežina. Vreme je za zajednički doručak i posle još malo uživanja, došlo je vreme da se ide nazad, ka kući. Imam utisak kao da sam bio nekoliko dana ovde. Toliko je prijalo, tako da jedva čekam opet. Savet je da ukoliko idete nedeljom, krenete ranije. To je bitno kako biste izbegli gužvu koja je moguća posebno na deonici od Požege ka Čačku.
Čitajte putopise iz Srbije. Putujte našom divnom zemljom i otkrijte njene lepote. Probudite dete u sebi i uživajte u zimskim čarolijama.
Autor: Petar Sretenović