Dobrodošli u Čačak
Dobrodošli u moj grad! U Čačak! Možda nije najlepši grad na svetu ali definitivno ima nešto posebno. To je grad u kom sam rođen, tu mi je porodica, prijatelji iz detinjstva. U Čačku je moja škola, tu su i brojne uspomene i momenti koje ću zauvek pamtiti. Ovo je grad koji pruža utočište i koji je bio tu kada je bilo teško. Šta god radio, i gde god bio, uvek imam gde da se vratim. To mesto se zove dom. Čačak je zbog svega ovoga zaista zaslužio da se o njemu piše. Da svi dođu i vide šta to ovaj grad ima. Dođite i pustite da vas grad na Moravi vodi kroz istoriju, ulice, priče iz života. Dobrodošli u Čačak!
Neobičan vodič
Neka ovo bude neobičan vodič kroz Čačak i razlog da sednete u auto i dođete da ga upoznate lično. I neka ovaj tekst bude samo jedan od koraka ka proslavi i dešavanjima tokom 2023. godine. Tada će moj Čačak biti prva srpska prestonica kulture!
Čačak je grad na obalama reke Zapadne Morave i iz godine u godinu je sve važnije mesto u Zapadnoj Srbiji. Drago mi je što je u poslednje vreme sve poznatiji i u turističkim krugovima. Za to zasigurno ima razloga i srećan sam što i sam imam priliku da tome doprinesem.
Divni ljudi i rođendan
Čačani su divni ljudi. Umemo da budemo temperamentni i ponosni smo na sve velike ličnosti koje potiču iz našeg grada. Nekada smo i predmet šala, posebno kada smo lapsusom bili nazvani Čečenima. Dali smo ime šljivi iako poreklo naziva grada nije sasvim jasno utvrđeno. Grad slavi svoj rođendan 18. decembra. To je dan kada je ime grada prvi put pomenuto pre više od 600 godina! Bilo je to 1408. godine.
Brojnim arheološkim iskopavanjima utvrđeno je da su se naselja na ovom području smenjivala hiljadama godina. Neću mnogo pisati o istoriji, jer je za to zadužen Narodni muzej u Čačku. Ovaj muzej se može pohvaliti izuzetnom stalnom postavkom. Nju prati priča divnih i inspirativnih žena, kustosa muzeja.
Ponosan sam na ovaj grad i na sve ono što ima da ponudi
Ponosan sam što sam ugostio puno ljudi i svakome pokazao bar deo grada. Ne znam da li je lepši u toku dana ili uveče. Ne mogu da odlučim ni tokom kojeg doba godine je najlepši. Zato dođite kad god vam odgovara i sigurno ćete uživati. Grad na Moravi će vas oduševiti. Garantujem. Pozovite me i rado ću vam otkriti tajne Čačka i pokazati skrivena mesta.
Odlučio sam da izdvojim bar neka mesta koja morate videti. Spisak je veoma dug, ali za ovu prvu priču neka to budu samo neka od njih.
Čačanska crkva – Hram Vaznesenja Gospodnjeg
Prelepa crkva, burne istorije i izuzetnog značaja. Ovo mesto sa ponosom pokazujem svima. Nije puno gradova u Srbiji, koji se mogu pohvaliti crkvom čija istorija traje toliko dugo. Ovaj hram datira iz dvanaestog veka! Crkvu je podigao brat Stefana Nemanje, župan Stracimir. Za vreme otomanske vladavine, crkva je pustošena i pretvarana u džamiju. Srednjevekovno zvono, nađeno prilikom iskopavanja, danas se čuva u muzeju. Smeštena je u samom centru grada i na najvišoj koti užeg gradskog jezgra. Razlog više da se nađe na vašoj pešačkoj ruti.
Narodni muzej u Čačku
Nalazi se prekoputa crkve. Zapravo, to je zgrada od velikog istorijskog značaja. Opevana je i u narodnoj pesmi „Oj Moravo“. U pitanju je konak Jovana Obrenovića. Podignut je 1835. godine. Zanimljivo je da se na fasadi nalazi i grb dinastije Obrenović. Ovaj grb je najveći sačuvani grb na otvorenom prostoru, pomenute dinastije. Izleda prelepo i sigurno ćete ga uočiti čim se približite konaku. Kao što sam već napisao, unutra je izuzetna postavka. Predmeti iz praistorijskog vremena, počev od mlađeg kamenog doba. Dakle, koreni idu unazad u vreme od pre oko 7000 godina! Zatim oni koji su pronađeni u ilirskim kneževskim grobnicama, ćilibar, zlato.
Ovde možete videti i predmete iz doba vladavine Rimljana. Postavka posvećena hrišćanskom nasleđu i manistirima je takođe i prizemlju. Obilaskom muzeja proćićete i kroz ustanke i Prvi i Drugi svetski rat. Divne žene koje ovde rade će vam približiti priču o gradu na najbolji mogući način. Ovim putem želim da im se zahvalim. Svaki moj odlazak u muzej bio je divan i svi gosti su iz njega izašli prezadovoljni. Dakle, drugo mesto koje morate obići!
U dvorištu Narodnog muzeja nalazi se i Galerija muzeja, Arhiv kao i bista Vladislava Petkovića Disa. Njegove brkove i lik ćete sigurno prepoznati. Verujem i da će vam prva asocijacija na njega biti pesma „Možda spava“. Dis je poreklom iz Zablaća, sela na periferiji Čačka. Svake godine u Čačku, održava se manifestacija posvećena poeziji pod nazivom „Disovo Proleće“.
Spomenik 4 vere
Ovaj spomenik je jedinstven u čitavom svetu! Zašto? Posvećen je svim žrtvama Prvog svetskog rata, kako naše tako i suparničke vojske. Posvećen je pravoslavcima, katolicima, jevrejima i muslimanima. O tome svedoče i pravoslavni i katolički krst, davidova zvezda, polumesec i zvezda. Nalazi se na gradskom groblju i zaista je poseban. Zaslužuje da bude jedan od simbola grada. Treba i da nas podseća na slogu i poštovanje prema svim ljudima. Zbog toga sam ponosan što se nalazi baš u Čačku.
Dom kulture i fikus
Na samom gradskom trgu koji se zove Trg Ustanka, nalazi se Dom kulture. Upečatljivog izgleda, uvek je bio mesto kulturnih dešavanja u gradu. Najznačajnije izložbe, premijere, koncerti i brojne druge kulturne manifestacije, održane su ovde. Zvanično je otvoren 1971. godine. Prilikom njegove izgradnje, u temelje je posađen i jedan fikus. Više od 50 godina kasnije, to je najveći fikus u zatvorenom prostoru na Balkanu! Zaštićen je od strane države i drvo je koje voli ceo grad. Volimo svaki milimetar ovog diva sa stablom od 8 metara i krošnjom dužine od čak 30 metara! Moram reći i da je vrhunac mojih uspeha i dosadašnje karijere bio upravo ovde. Najponosniji sam bio kada sam održao predavanje na temu putovanja i kada su publika bili stanovnici mog Čačka.
Ovo je samo početak priče o Čačku i kraj prvog dela. Važno je putovati i čitati. Jer samo širenjem svesti i upoznavanjem sveta oko nas, naučimo da cenimo svoje. Uskoro nastavljamo šetnju gradskim ulicama i skrivenim delovima Čačka. Do tada čitajte putopise iz Srbije i sveta. Razmišljajte o Čačku i uvrstite ga u mesta koja ćete posetiti ove godine.
Autor: Petar Sretenović
Sjajan tekst! Naučio sam mnogo o gradu u kome sam rođen. Samo napred!
Hvala puno! Drago mi je da je tako. Naš grad je neverovatan, a već sledeće nedelje stiže i drugi deo priče. Pozdrav! 🙂
Дивно… Честитам! Негде је наведено да је градски бедем подигнут после поплава 1965.год. Истине ради, Веселин Миликић, председник општине чачанске пред Други св.рат, организовао је изградњу заштитног бедема. После велике поплаве, 1965.год…. насип подигнут за 165 центиметара и то је његова данашња висина. Градска улица поред парка која излази на градски бедем због тога носи име вредног и заслужног човека Веселина Милекића
Hvala Vam puno! Hvala i na ovom komentaru, jer, uvek je lepo čuti neke nove priče i saznati još više o našem gradu.