Baalbek
Baalbek, je kao i Bejrut, grad koje morate obići, kada ste već u ovoj zemlji Bliskog Istoka. Od svih mesta u Libanu, ne računajući glavni grad, Baalbek mi je bio fokus dolaska, bar kada su motivi ovog tipa u pitanju. Odlazak u Baalbek je doneo neočekivano, približio mi Liban i sva njegova lica. Susreo sam se sa izvornim, svakodnevnim životom i svim problemima koje život ovde donosi. Upoznao sam kulturu i došao u kontakt sa izuzetnim antičkim nasleđem. Iskren da budem, nisam sve ovo očekivao, ali Baalbek me je oduševio. Prijao mi je čak i sam grad Baalbek, o kojem informacije među našim putnicima ne postoje, bar ne u velikoj meri. Razlog leži u tome da svi u Baalbek idu zbog hramova i malo se pažnje i vremena posvećuje samom gradu. Putovanje u Liban je nešto posbeno. Pa da krenemo polako. Šta obići i šta to u sebi krije Baalbek?
Put iz Bejruta u Baalbek
Baalbek je grad na samom istoku Libana, nedaleko od granice sa Sirijom. Centralni deo zauzima antički lokalitet sa najočuvanijim nasleđem rimske imperije koje sam do sada video. Rimske hramove u Baalbeku posećuju ljudi iz celog sveta, i pored Bejruta, drugi je najpoznatiji turistički centar Libana. Baalbek je udaljen nekih 90 kilometara od Bejruta i do tamo svakodnevno idu autobusi i kombiji. Stanica na kojoj cekate prevoz za Baalbek je “Old Kuwait Embassy”. Dođite dosta ranije i nađite prevoz, dogovorite se za cenu, ne plaćajte unapred i vodite računa da vas ne prevare, može da se dogodi. Krenite što ranije ujutru a povratak iz Baalbeka, planirajte već oko 3 ili 4 popodne, bezbednosti radi.
Odlazak u Baalbek je bila ozbiljna avantura, haos i baš intenzivno dobar dan. Iskusio sam hardcore lokalnu varijantu prevoza od Bejruta do Baalbeka. Krenuli smo oko 09:20 ujutru, tek kada se kombi napunio. Gužvica unutra, vojnik pod punim naoružanjem, raznoraznog naroda, baba sa istetoviranim obrvama koja puši ceo put iz svoje muštikle. U međuvremenu se nešto u kombiju zapalilo, već crn enterijer je postao ispunjen dimom, otvoreni prozori, šiba promaja. Ozbiljna avantura! Niko ne zna engleski, mirišu i parfemi, sa krivina se pruža prelep pogled na Bejrut. Sviraju konstantno. Pravimo i pauzu pre prolaska kroz jedan mali grad na istoku.
Narod ulazi i izlazi a kada smo bili blizu Baalbeka, neiskusno sam ostao jedini putnik. Vozač i njegov ortak su pokušali da me opljačkaju i nateraju da platim vožnju 150$! Tu se već nisam dao, iskoristio jako skromno ali dovoljno znanje arapskog, i bacio im 150.000 (oko 4$) i rekao da stanu. Bio sam spreman da iskočim iz kombija u pokretu. Pošto očigledno nisu očekivali ovakvu reakciju, stali su na sred puta pa sam to iskoristio da izletim napolje i utrčim u kombi iza. Adrenalin i zanimljivo iskustvo za pamćenje! Posle gotovo 3 sata vožnje, stižem u Baalbek.
Prvi utisak i grad
Prvi utisak je opšte oduševljenje ovim gradom! Baalbek je toliko dobar da ga ne mogu opisati rečima! Baš onaj haos koji obožavam i pravi Istok. Sokaci, gužva, Arapi, puno ljudi, duh istoka, prodavnice, vrućina, čovek koji šetka sa pištoljem, i još svega! I što je još lepše, Sirija je iza brda! Baalbek me nekako vuče, a što više šetam grad me sve više vodi. Ušao sam u poslastičarnicu i poručio ne znam šta tačno. Video sam šta je poručila devojka ispred mene, a pošto je uzela dve pune kese, sigurno je moralo valjati čim toliko kupuje. Načekao sam se, ali je vredelo. Prvo to što je devojka bila lepa kao anđeo i to što su mislili da smo zajedno, pa su mi se posle izvinjavali a nisu svesni komplimenta koji su mi dali. Bilo je presavršeno! Lepinja prelivena šećernim sirupom a unutra kunefe. Još jedan ozbiljno dobar slatkiš!
Iako ovo nije bio razlog dolaska, sve više sam obilazio grad. Puno je suvenirnica, zlatara, džamija, gužvi u saobraćaju. Potrošio sam puno novca, ali nije mi bilo žao. Uživao sam i toliko mi je bilo lepo, da sam bio svestan da prozvoljno daje cene, ali nije mi bilo bitno. Bilo mi je lepo i uživao sam u svakom trenutku. Došao sam i do nekadašnjeg hotela “Palmyra” i uspeo da se ušunjam unutra. Hotel je otvoren davne 1874. godine. Posete nisu dozvoljene ali ipak sam morao bar malo doživeti ovo mesto i videti kako izgleda. Kao da sam ušao u film i da koračam kroz istoriju. Konačno je došlo vreme za kafu. Espresso u kafiću nedaleko od ulaska na lokalitet.
Arheološki lokalitet i hramovi Baalbeka
A onda ipak stvar zbog koje putnici i ostali turisti dolaze u Baalbek! Ulazim na lokalitet a oko mene je nasleđe moćne Rimske Imperije. Moćno je, grandiozno, neverovatno, neočekivano i prelepo! Svuda okolo su ostaci ogromnih hramova, tolikih dimenzija da izgledaju potpuno nerealno. Milsim da nikada nisam video veće hramove. Na uzvišenju dominiraju ostaci Jupiterovog hrama dok je hram u središtu jako dobro očuvan. Obavezno obiđite i istražite Bahusov hram, posvećen rimskom bogu vina, a koji datira iz drugog veka. Lokalitet koji zaista oduzima dah! Savršen sklad, boja kamena i neba, beli konj i bela kamila ispred ulaza.
Prvi put sam na ovom putovanju primetio opsednutost turista snimanjem, fotkanjem ili montiranjem videa za Tik-Tok ili Instagram. Nekako postaje poražavajuće i sve manje vremena se posvećuje svetu koji nas okružuje. Ovaj hram vidimo jednom u životu, jednom smo ovde, i to treba da nam bude jasno. Prepustite se momentima i ljudima i desiće vam se najlepše stvari. U uličicama oko hramova život se odvija i lokalci na neki neobičan način oživljavaju ovo mesto i daju mu potpuno drugačiju dimenziju. I ovde dečica nose uniforme u školu.
Džamija Sayyida Khawla
Uputio sam se i ka jednoj džamiji za koju su mi rekli da je obavezno vidim i da će mi se sigurno dopasti. I bili su u pravu! Potpuno drugačija od svih koje sam do sada video. Šarena je, sija, presvučena ogledalima i pozlatom. U pitanju je Sayyida Khawla, džamija, tačnije svetilište šiitskog islama. Sam prilazak oduševljava, sve te boje, slike, muzika! Ušao sam unutra i ostao zapanjen pred onim što vidim. Izgleda drugačije, mirno je i u isto vreme napadno. Šetao sam okolo, posmatrao. Inače, posvećena je ćerci Imama Husseina, odnosno unuci Proroka Muhameda, koja je i sahranjena ovde. Njen brat je posadio drvo u dvorištu džamije koje i danas postoji.
Primetio sam puno crvenih zastava i želeo da saznam šta predstavljaju. Imam je obezglavljen i ovim zastavama obeležava se mesec njegove smrti. Između milion ogledala, ljudi se mole i sve ovo me podseća na džamije Uzbekistana i Irana, koje ću, nadam se, videti. U ovoj džamiji sam upoznao i Abasa, divnog dečka koji mi je prišao čisto da pita ko sam, odakle sam, malo da porazgovara i ispričao mi je priču o džamiji. Ostali smo u kontaktu i drago mi je da na neposredan način učim o kulturi Libana. Divnih ljudi ima svuda i treba im uvek prići otvorenog srca jer se baš tada lepe stvari događaju.
Povratak u Bejrut
Ispred hotela “Palmyra” sam našao prevoz do Bejruta. Smestili su me na suvozačevo mesto pa mi za razliku od onih prethodnih mangupa, ovi ulivaju poverenje. Napuštam Baalbek. Sunce polako zalazi. Prolazimo i pored velikih sirijskih izbegličkih kampova a duž puta srećemo i puno Sirijaca. U kombii ulazi i devojka vojnik. Vozimo se kroz dolinu Bekaa, prolazimo kroz vojne punktove, skupljamo putnike i vozimo se za Bejrut! I opet sam samo prešao deo puta dok nismo stali. Sada sam već opušten i puštam da me dan vodi, bar ovog puta nisam sam.
Pošto se i ovaj kombi ispraznio nije vozio dalje od jednog momenta, a mi smo morali da se prepakujemo u drugi i nastavimo put. Kada ste na ovakvim mestima morate biti otvoreni i nikako uplašeni ili nervozni, samo je važno da pustite da vas dan vodi! Ovaj je dosta drugačiji. Još je puniji! Novi vozač ozbiljno ubrzava, muzika trešti, ima i starijih, deca galame i jedna mala devojčica iza mene plače. Na planinama je magla i pada kiša. I da ne zaboravim onu devojku koja miriše na jasmin. Posle 2 i po sata, stigao sam u Bejrut.
Ovim putopisom završavam priču o Libanu i jednom od najvećih putničkih iskustava koje sam do sada imao. Ovo je jedino putovanje koje je moglo da parira onome što sam doživeo u Indiji, bar kada su u pitanju utisci, intenzivnost, doživljaji i previše svega što sam tamo doživeo. Bliski Istok je neverovatan i treba ga upoznati. Potrebno je dotaći sve i kada ste tu, pokušajte da razumete sve to što vas okružuje. Na Bliskom Istoku ništa nije onako kao što izgleda ili kao što smo čuli. Bliski Istok morate doživeti. Tek tada, znaćete zašto je ovaj deo sveta toliko poseban. U međuvremenu, prelistajte i ostale putopise iz Srbje i sveta. Nadam se da će vas Perce uskoro ponovo voditi u ove krajeve i doneti još zanimljivih priča.
Autor: Petar Sretenović