Zanzibarenje, to je to.
Zanzibar, ljudi, Indijski okean, beli pesak, palme, miris sveže marakuje, divljina, Afrika. Zanzibarac se vraća na svoje ostrvo, vreme je da se malo odmori na magičnom tropskom ostrvu, neverovatne neobuzdane i izvorne energije i iskrenih, nasmejanih ljudi.
Zašto Zanzibarenje?
Za početak Jambo, ili zdravo, posebno za jednu čupavu, nasmejanu, crvenokosu ljubiteljku Star Wars-a, koja je zapravo najzaslužnija za definisanje pojma Zanzibarenje. Svakog dana posle doručka njena je bila leva ležaljka u hladu ispod palme, naravno. Tu se ostajalo satima, malo u tišini, malo u razgovoru, ispod palmi, ali dovoljno blizu šanka i pod suncem, ali ne celim telom.
Ukratko, mir, opuštanje, lagani vetar, sunce, mirisi, lagana muzika u pozadini, uživanje u ležaljci i povremeni razgovor sa osobom koja isto tako zna da uživa u svemu tome, da se opusti i prepusti čarima i duhu ovog ostrva. Uglavnom, pole pole, ili polako polako, i upijanje pozitivne enerije koja je svuda okolo. Nasmejani ljudi kojima nije bitno ko si i odakle, svima će reći Jambo i proći dalje. Neko će možda (da ne kažem sigurno) zastati da vas malo ispita, ili ponudi nešto. Još jednom, ovde je sve toliko lagano i opušteno pa i krave koje povremeno prošetaju plažom ili kroz dvorište smeštaja.
Noć na istočnoj obali
Ovde se zanzibari i noću, kada ležite na plaži, ispred vas je samo tutnjava talasa u daljini i beskrajni okean, a iznad potpuno neverovatan prizor. Mrak, nebo i milioni zvezda. Ovde sam najjasnije video Mlečni Put i čitavu galaksiju, belu izmaglicu na nebu. Zvezde su ponekad toliko sjajne da imate utisak da ih možete dohvatiti. Kada govorimo o uživanju na plaži, teško je reći da li je lepša danju ili noću. Gotovo uvek hladan, sitan beli pesak smiruje vas i usporava. Ovde se ne leži na peškirima već se satima sedi, uživa i gleda u daljinu. I danju i noću. Već pomenuta tutnjava talasa noću uz vetar razbija potpunu tišinu, a u toku dana stvara nestvaran prizor.
Ljudi su najposebnija čar ostrva Zanzibar!
Ono što treba da znate: Zanzibar zapravo jesu ljudi i priroda, ali definitivno njegovi divni i neverovatni ljudi. Oni isto tako vole da zanzibare, da ne kažem uživaju i odmaraju. To je donekle i razumljivo, s’ obzirom da je ovde gotovo cele godine oko 30 stepeni.
Dakle, po vrućini apsolutno nema nikakve žurbe, i sve se stigne, kad tad. Možda im za ručak treba i do 2 i 3 sata, ili meseci da vam uvedu internet, ili nedelje da naprave par ležaljki, ili skoro sat vremena da vam aktiviraju telefonsku karticu, ali ipak stignu. Često ćete videti ljude koji lagano leže u hladu pored puta dok čekaju prevoz, konobare koji sede i dalje iako ste došli u restoran, momke lokalce koji satima zavaljeni gledaju u plažu i snimaju šta se to oko njih dešava, ali samo snimaju jer ih to baš posebno i ne zanima.
Zanzibarenje je način života
Ovo je najjednostavnije rečeno način života. Nemoguće je rečima dočarati sve ovo, i možda vam deluje smešno, ali kada ste ovde, sve dobija drugačiji smisao, i što je najvažnije, i vi se menjate.
Nakon skoro tri godine, najlepšeg perioda života, koje sam proveo u putovanjima na Zanzibar sa povremenim dolaskom u Srbiju ili odlaskom na neko drugo mesto na svetu, mogu samo da vam kažem da morate posetiti ovo ostrvo i oprobati se u teško objašnjivom ali najboljem zanzibarenju!
Autor: Petar Sretenović