Indija je neobična, intezivna i neverovatna!
Indija je definitivno najneobičnija i najintezivnija zemlja u koju sam ikada otišao. Sam put do Indije bio je uzbudljiv i naći se u zemlji potpuno uređenog haosa nakon nekoliko meseci odmaranja na obalama indijskog okeana na istoku Afrike značilo je dosta prilagođavanja. Tih mesec i po dana avanture po severu Indije, od granice sa Pakistanom na zapadu, do Varanasija na istoku, prateći reku Gang, upijajuću moćnu energiju Himalaja, prepuštajući se suncu Radžastana i metežu ulica Nju Delhija, zauvek ću pamtiti. Kada sam se vratio kući o Indiji nisam hteo ni da razmišljam, a sada, par godina kasnije, ne mogu da iščekam trenutak kada ću ponovo otići tamo i prepustiti se, sada već očekivanom. Ako ipak, mislite da će Indija biti previše za vas, i putopisi iz drugih delova sveta su tu.
Ona je fascinantna, neopisiva, preintezivna, neverovatna, šarena, ukusna, divna, strašna, neočekivana, baš kao i čitavo moje putovanje u Indiju. Na putu kroz Indiju obišao sam veliki broj mesta, i verovali ili ne, Indijci su oduševljeni ali i iznenađeni time, jer veliki broj njih nikada nije bio u nekim mestima, u svojoj zemlji. Dešavalo mi se da žele da se slikaju sa mnom ili da odmah obaveštavaju svoje društvo o tome.
Šta obići na severu Indije?
Avantura kreće u Nju Delhiju a zatim polako dolazi do Himalaja, u Mek Laud Ganj (Mc Leod Ganj), pa u Amritsar, na Holi festival u Rišikeš, u peskoviti Radžastan (Rajastan), sveti Puškar, plavi Džodpur (Jodhpur), Udajpur, znamenitu Agru, Sarnat i hindusima najsvetije od svih mesta na svetu, u Varansi. Putovanje u Indiju nije za svakoga, za Indiju moraš biti spreman i važno je da se odmah prihvate neke činjenice, kao što su nepostojanje ličnog prostora, to da granice ne postoje, gužve ali i doživljaji koji ostaju urezani za ceo život. Kada napustite svoju zonu komfora, doživećete Indiju kakva ona jeste, najlepša i neodoljiva.
Svakako ima šta da ponudi. Priroda je predivna, ljudi neverovatni, kulturno i istorijsko nasleđe ostavljaju bez daha, hrana nikad bolja, energija obuzima na svakom koraku i nikada ne znate šta vas to sledeće čeka. Priroda je nesebična i ništa lepše od pogleda na snežne vrhove Himalaja iz hrama Dalaj Lame, pranje ruku u ledenoj i čistoj vodi reke Gang u Rišikešu, gledanje zalaska sunca iz hrama Sunca u Džajpuru ili sa gatova na obali jezera u Puškaru. Obavezno se morate voziti vozom. To je iskustvo! Daleko od onoga što vidite na televiziji gde ljudi vise iz vagona, ali svakako uzbudljivo i jako jeftin način za putovanje kroz Indiju.
Prepustite se!
Prepustite se haosu ulica, nađite neko mesto, uzmite čaj i posmatrajte dešavanja oko sebe. Primetićete krave, rikše, tuk-tuk, žene koje kanom iscrtavaju ruke, prodavce koji nude sve što postoji na ovom svetu, procesije, prolazak verskih sekti ili kampanju političkih partija, snimanje serije, parove koji se kriju od pogleda javnosti, osobe koje nisu ni muškarci ni žene a ujedno jesu i jedno i drugo, kako idu od vrata do vrata dok ih prati muzika i ljudi obasipaju novcem, momke koji kupuju cigarete na komad i kriju se od roditelja, raskošne sarije, svete ljude. A onda podjite u neki od barova na krovu i posmatrajte sve to iz potpuno drugačije perspektive.
Bezbedno je ali svakako morate voditi računa kao i u bilo kom drugom mestu. Viza je potrebna dok vam zakonski nisu potrebne nikakve vakcine niti lekovi za ulazak u zemlju. Dosta korisnih informacija možete pronaći i na sajtu Ministarstva Spoljnih Poslova ili na sajtu Ambasade Indije u Beogradu. Imajte u vidu i nova pravila usled pandemije.
Magija hinduizma.
Hinduizam je ovde u punom sjaju. Videćete na hiljade hramova i milione vernika. Prisustvujte molitvi i doživite kulturu, osetite mir u potpunom haosu, metežu i buci. Najlepša iskustva nosim iz Rišikeša i večernje molitve iz Varanasija. Varanasi je svet za sebe, mesto gde svaki hindus želi da dođe i tu završi svoj životni put, da mu telo bude spaljeno i pepeo prosut u reku Gang. Na gatovima je veliki broj sadua, svetih ljudi, koji će vam rado dati blagoslov. Najveći kulturni šok doživećete sigurno ovde i baš zato Varanasi nikako ne smete preskočiti.
Krave su svete životinje i kao takve se ne diraju. Uglavnom sve krave pripadaju nekome, ili su pripadale. Vlasnici ih puštaju kada su stare, jer se veruje da je užasno loše kada životinja ugine u kući. Takođe, one od svega i ničega daju nešto posebno. Jedu sve što im se nadje na putu, pa čak i smeće a nesebično daju mleko, izvor života dok se od onoga što ostane iza njih pravi ogrev ili čak kuće. Putovanje u Indiju je putovanje gde ćete najbolje upoznati sebe. Biće uzbudljivo i konfuzno naći se između 33 i 333 miliona bogova! Od nečega mora de krene pa neka to budu najmoćniji prokleti bog i stvoritelj Brama, čuvar Višnu, uništitelj Šiva, bog u telu čoveka sa glavom slona Ganeš, Krišna koji je čuvar krava i simbol Holi Holi festivala, i svi oni o kojima se pričaju priče i legende još od petnaestog veka pre nove ere.
Budite spremni i da bežite od krava kad zatreba, jedete prstima ali isključivo desne ruke, pojedete jako ljutu hranu, vidite čuvenu indijsku svadbu, najbolje brkove u Radžastanu, žene koje obavljaju i teške fizičke poslove, ustajete u 3 ili 4 ujutru kako bi stigli na jutarnju molitvu, koračate tankom linijom između luksuza i bede, divite se i pokušate da razmete ljubav koja je stvorila Tadž Mahal, upoznate Sikizam u Zlatnom hramu u srcu Amritsara nedaleko od granice sa Pakistanom, koja je atrakcija sama po sebi. Saznaćete i o budizmu, biti pozvani u kuću i taj poziv se ne odbija, žvakati duvan, upoznati život i delo Gandija, videti Humajunovu grobnicu koja je poslužila kao inspiracija za Tadž Mahal, biti na selfijima nekoliko hiljada Indijaca, naučićete da konverzaciju vodite klimanjem glavom.
Stalno ćete ponavljati sebi da je sve to što vas okružuje stvarno i ponekad ćete imati utisak kao da hodate kroz vreme ili neki film. Putovanje u Indiju je nešto najmagičnije i najčarobnije što vam se može desiti!
Autor: Petar Sretenović