Šerpe, lonci i poklopci u zemlji kokosa, krava i hobotnica
Pošto je u nastavku akcenat na neverovatnoj kuhinji destinacije na koju smo se uputili, savršeni obrok na letu biće odličan uvod u priču. Tradicionalna kuhinja Turske uz dobra turska vina, zagolicali su maštu i otvorili apetit, na višečasovnom letu ka tropskom ostrvu (malo više od sat vremena od Beograda do Istanbula i još oko 7 sati do Zanzibara). Slećemo na ostrvo začina, interesantne kuhinje koja je idealna kombinacija uticaja Arapa, Indije i Afrike, svežeg voća, neobičnih sokova, posebno onih na bazi đumbira i dobre lokalne klope. Pa kako Vam ovo zvuči? A tek čorba od kokosa sa krabama? Za početak moram reći da se u Tanzaniji i na Zanzibaru, ljubitelji svinjskog mesa, neće baš najesti. Zapravo, moraće da probaju nešto sasvim drugačije, ali gladni sigurno neće ostati. Neka potpuno neobična jela i savršene kombinacije, možete samo ovde probati, i morate, jer to onda ne bi bilo kompletno putovanje u zemlju i na ostrvo začina.
Za početak Tanzanija.
Za početak Tanzanija. Čarobna zemlja velikih poljoprivrednih površina ali malo prinosa. Što je sa jedne strane loše, jer hrana nije svima dostupna, ali sa druge strane.. To je već neka druga priča. Ovde se sve radi ručno i svaka voćka ili povrće koje probate oduševiće vas! Dakle, nema plastičnih ukusa i instant hrane. Ovde sam probao najukusniji ananas, i nigde u svetu, čini mi se, nisam naleteo na voćku koja se skoro pa topi u ustima.
Kako se kaže?
Da li ste znali da se gotovo svuda u svetu ananas tako i kaže, ili bar slično (na svahiliju “nanasi”). Evo još nekoliko primera: sukari je šećer, maziwa – mleko, tikiti – lubenica, ndizi – banana, nazi je kokos, kahawa – kafa, chakula – hrana, samaki je riba. Chakula chema: prijatno!
Osnova kuhinje ove afričke zemlje je pirinač, govedina, piletina, voće, povrće i začini, kao i riba i morski plodovi na Zanzibaru.
Za doručak se jaja i voće, uz koji ide kafa, čaj ili svež ceđeni sok, podrazumevaju. Ljubitelji hleba, moraće da bar na nekoliko dana da ga zaborave. U gradovima na kopnu obično uz doručak daju tost, ili u hotelu u Dar es Salaamu, ali na Zanzibaru gotovo uvek dobićete ćapati, nešto slično masnijim i debelim palačinkama. Hleba skoro da nema ili možda malo parče dobijete uz čorbu. U jednom restoranu, na obali Indijskog okeana, u mestu Paje, domaći hleb dobija se isključivo uz čorbu ili uz paste, što je poprilično nelogično, morate priznati.
Piletina i jaja će Vam biti svakodnevnica, ali navići ćete se već. Iskreno, ne umeju baš da spreme meso, koje je često suvo ili baš reš pečeno.
Šta probati?
Da se vratimo na neka jela. Probajte Ugali (nešto kao kugle od nečega što podseća na naš kačamak), pilav (često se meso posebno sprema a kao prilog ide pirinač, sa ili bez začina), govedinu (nešto slično gulašu sa bananama), supe, prelive od povrća koji idu uz pirinač (sos sa leblebijama ili graškom). Dešava se da i umesto predjela dobijete kokice.
Da ne zaboravim, obavezno probajte sve od voća što budete videli (naravno voće koje se ljušti ili opere flaširanom vodom, ili razbije pa pojede), a posebno voće koje do tada videli niste. Mango, papaja, ananas, zanzibarske jabuke, liči, kokos, marakuja, male banane…
Zanzibar, konačno!
Zanzibar je već nešto potpuno neobično i drugačije. Tragovi Arapa, kolonijalnih sila ali i domorodačkog stanovništva, ne ogledaju se samo u burnoj istoriji ostrva, već i u savršenoj, preukusnoj, neobičnoj i egzotičnoj kuhinji ovog tropskog ostrva. Kari i kokos javljaju se gotovo u svakom jelu, da li kao osnova ili kao prilog, nebitno je. Riba, hobotnice, lignje i školjke u coconut curry sosu, sve ovo ali začinjeno čuvenim miksom začina, gde kao prilog ide priniač ili grilovano povrće, probudiće sva vaša čula i želju da probate što više i što neobičnije.
Poseban pasus i pažnju zaslužuje najbolja čorba na svetu! Coconut crab soup! Savršen slatkasto-slani ukus kremaste čorbe sa komadićima mesa od krabe najpoznatije je jelo i najstrože čuvana tajna restorana “Bausinga” u Paje-u na istočnoj obali ostrva. Uz ovo se uvek služi i parče domaćeg hleba, često malo grilovanog ili bar toplog.
Za one koi bi probali nešto drugačije, ali i platili malo više, obavezno na Zanzibaru posetite restoran “The Rock”. Pasta sa plodovima mora, jastozi, njoke sa vanilom, flambirani ananas sa sladoledom i uz sve to neko dobro vino. Inače, i Tanzanija proizvodi vina ali ne baš nekog kvaliteta i ukusa. Uglavnom možete kupiti vina iz Južne Afrike, koja je poprilično veliki proizvođač dobrih i kvalitetnih vina.
Slatkiši:
Tanzanija i Zanzibar generalno se ne mogu pohvaliti slatkišima, što je nepotrebno imajući u vidu silno voće ali i realno gledano, siromašno stanovništvo ima svojih prioriteta a deserti sigurno nisu među njima. Sve to što sam probao tamo bilo je jednostavno ali i prelepo, da li zbog ukusa ili okruženja, nisam sasvim siguran. Od tucane kafe sa šećerom u podnožju Kilimadžara pa sve do palačinki sa čokoladom i bananom na Zanzibaru ili hladnog svežeg kokosa na plaži.
Tabu?
Sasvim slučajno izostavio sam napitak koji jednom narodu daje snagu i moć i mogu slobodno reći hrabrost i neustrašivost. Možda ste već čuli za pleme Maasai naroda ali ono što ih izdvaja od svih, bar kada je u pitanju ishrana, je napitak od mleka i sveže krvi životinja.
Za ljubitelje egzotične hrane: u Tanzaniji nećete moći da probate meso od zebre, žirafe, krokodila, slona i slično, jer ova zemlja ogromne napore ulaže u očuvanje životne sredine, živog sveta i ugroženih životinjskih vrsta.
Područje presavršene kafe!
Kafa je još jedan od poznatih napitaka. Na Kilimandžaru imaćete priliku da uberete zrno, prođete ceo proces, uz pesmu istucate kafu, skuvate je i probate. Najbolja kafa ikda, videćete! Inače ljubitelji su instant kafe, najpoznatija je “Afrikafe” a esspreso nije baš toliko popularan.
Za one kojima ne prija promena načina ishrane, postoje i restorani sa evropskom kuhinjom, ali o tome ne bih baš. I još jedna stvar, probajte da naručite onoliko koliko možete pojesti, nemojte ih psovati ako Vam se jelo ne svidi i nikako nemojte vređati njihovu kuhinju. Uverićete se i sami sa koliko ljubavi pripreme svako jelo, a posebno onda kad se u kuhinji raspevaju ili zasmeju toliko da ih čuje ceo restoran (ili smeštaj).
Poslednjeg dana, grupa sa kojima sam bio na proputovanju kroz biser Istočne Afrike, zavirila je u lokalnu kuhinju veselih Zanzibaraca. Specijaliteti među kojima su gulaš od banana, riba, pasulj, pilav, razlog su više da se ponovo vratim na Zanzibar!
Prijatno do sledećeg puta!
Autor: Petar Sretenović