Turska je neverovatna!
Turska je neverovatna zemlja i koliko god puta da je posetite, samo ćete želeti još više. Više od deset puta sam posetio Istanbul, ali ovog puta sam krenuo u istraživanje i drugih delova. Ušao sam u začaran krug i shvatio da postoji bezbroj mesta koje bih obišao. Morao sam da skratim spisak i forkusiram se na Mesopotamiju, istorijsku oblast uz granicu sa Sirijom. Tačnije, između reka Tigar i Eufrat. Turska koju sam ovde upoznao je drugačija. Moram da priznam i da je ova Turska ostavila Istanbul u senci. Ovim putopisom idemo u jedan dan. Dan koji je bio više od avanture. Autobus i Mesopotamija. Autobus i Kurdistan. Nepregledna zemlja Kurda. Turska! Zemlja divnih i otvorenih ljudi, srdačnih i neverovatnih.
Šanliurfa
Dvanaesti decembar, sunčano jutro u Šanliurfi. Šanliurfa, ili kraće Urfa, je stari grad na jugu Turske. Nedovoljno poznata i puna predobrih stvari. Urfa je ostavila baš veliki utisak na mene i definitivno me vuče da ponovo odem. Ali ovog puta u okolinu, i nastavim sa istraživanjem ovog dela Turske. I opet hvala divnim ljudima iz Turkish Airlines kancelarije iz Beograda koji su me učinili najsrećnijim!
Prva jutarnja, turska kafa
Tokom noći i jutra je nestajala struja nekoliko puta. Turska ima brutalan doručak. Generalno se za doručak baš puno pojede, ali onako natenane. Obavezno ide i čaj pa kafa. To nedeljno jutro je bilo baš mirno. Krenuo sam u šetnju. Ispred lokalne pekarice je bilo dosta ljudi, a ekmek (forma hleba) je ovde svega 2 turske lire. Nije mi bilo samo jasno otkud toliko dece danas u školi? Uputio sam se na već poznato mesto na kafu. U istom lokalu sam popio i prvu kafu ovde. Kao da sedite na terasi iznad rajskih vrtova. Fascinantno je! Generalno Turci puno puše, i to svuda. Muškarci uglavnom. U zatvorenim prostorijama i mestima gde su nargile, pušenje je zabranjeno (uglavnom). Tokom šetnje sam video i nekoliko bakica sa istetoviranim licem. Ovo je jedan od starih običaja, karakterističan za ovaj deo Turske.
Turska kafa je bila baš jaka, takve inače prave. Ako želite slatku, to recite u startu, jer će je takvu i pripremiti. Naišao je dečko, konobar od juče, vidno srećan što sam opet došao. Ljudi, ne mogu vam opisati koliko su svi ovde ljubazni i divni! To što nismo mogli da se sporazumemo nije bio nikakav problem. Opet preko google translate pita da li mi treba nešto. Neverovatno je koliko se trude. Inače, baš je puno momaka koji rade ovde. Bar njih 5 i nije mi najjasnije ko u stvari radi, ko samo zuji tu a ko je svratio pa pripomaže. Nije mi jasno ni koje im je radno vreme jer su uvek tu.
Rizvaniye džamija
Nastavljam dalje i prolazim kroz prelep park. Puno je drveća, kanala, vode i riba. Puno je i dekica u tradicionalnoj nošnji. Sede na suncu i druže se. Sledeća lokacija je Rizvaniye džamija, prelepa građevina iz 18. veka. Kroz drvena vrata, koja su napravljena bez ijednog eksera, ulazi se u unutrašnje dvorište. Tu je i sama džamija, medresa (škola) i drveće mandarina. Mir koji odaje ovo dvorište i čovek koji se moli ispred vrata džamije je neverovatan.
Balikligol
Nastavljam dalje i stižem na najpoznatiji lokalitet u Urfi. Drago mi je što sam ga ostavio za poslednji dan jer je baš zaokružio priču o gradu. Ispred mene je Balikligol, ili kada se prevede, jezero sa ribama. Zanimljiva je legenda koja se vezuje za ovo mesto. Šanliurfa je mesto rođenja Avrama, u hrišćanstvu, a proroka Abrahama u islamu. On vladara Urfe nije smatrao božanstvom, čak je uništio statue koje su ljudi poštovali. Naloženo je da se sa planine baci u vatru. Prema islamskom verovanju, Abraham je bačen a vatra se pretvorila u vodu i tako je spašen. Varnice su se pretvorile u zlatne ribe, a okolina u park sa cvećem i ružama. I danas se ove ribe smatraju svetim i ne smeju se pecati niti jesti.
Mesto je čarobno! Divan dan, ribe, voda, okolina, građevine, park i legende učinili su doživljaj još lepšim. I opet komunikacija, malo ruke i noge, malo engleski, malo turski i sporazumesmo se nekako. Dobio sam i super fotografije. Nisu savršene, i odsečen je deo džamije, malo sam u senci, šta god. Ali nije mi ni bitno, važniji mi je bio taj kontakt sa nepoznatim čovekom i sve to što sam taj dan doživeo. Ljudi su jako lepi. Imaju prelepe oči, neobične, boje istoka. Nekako braonkasto-zelene, prodorne. Čini mi se kao da mogu da gledam kroz njih.
Mesto rođenja Avrama
Na drugoj strani parka je mesto od izuzetne važnosti i za hrišćane i za muslimane. Ovde se nalazi pećina u kojoj je rođen Avram (Abraham). Biblijska ličnost. Sunce koje se prelama kroz dvorišta i park, između zidina i minareta daje mestu posebnu čar. Uspeo sam da uđem i vidim mesto rođenja. Proveo sam neko vreme u tom dvorištu i upijao mesto. Prijalo mi je i baš nekako mi je bilo divno to jutro. Baš sam bio srećan, slobodan i svoj. Turska me je opet oduševila.
Život sa lokalcima
Vratio sam se na pijacu. Kupovina suvenira, metalne šolje za čaj, ayran, vodu. Ekipa doručkuje na ulici. Mirišu parfemi svuda. Smejem se i cenkam, čisto radi reda. Ovog puta sam plaćao skoro sve po punoj ceni, koja je usled inflacije bila preniska. Bilo mi je žao, ali bez obzira na to, običaj cenkanja se mora ispoštovati. I kada se cenkate, posle nema nazad. Tu stvar morate kupiti. Turska ima svoja brojna nepisana pravila koja tradicija čuva.
Seo sam u lokal koji sam primetio još prvog dana. Pravo hardcore lokalno mesto! Mali stočići i stoličice uz ulicu. Čaj i ljudi. Stari Kurdi sede u tradicionalnoj odeći i maramama. Puše i piju čaj. Sa puno šećera. Koliko volim ovakva mesta! I koliko god vam delovalo prljavo ili neuredno, sigurno vam ništa neće faliti. Doživljaj koji nosi ovakvo nešto je neprocenjiv i ništa drugo vam neće biti važno. Dim od cigareta i dečak koji čisti cipele. Iznad mene je zelena krošnja a u meni neki neobičan osećaj. Prija mi. Ovde sam popio najjeftiniji čaj, za samo 1.5 turskih lira, što je negde oko 10 dinara!
Adrenalin i uzbuđenje
Idem nazad ka hotelu. Prolazim pored starih automobila, ljudi, dece koja se igraju na ulici. Svratio sam i u lokalnu radnjicu da kupim nešto za put. Žao mi je što napuštam ovaj grad ali me uzbuđenje drma. Adrenalin koji nosi potpuno neznanje šta me dalje čeka! Kakav osećaj! Zbog ovakvih stvari i putujem i radujem se svakom putovanju. Posebno onda kada sam sam i kada dozvolim da me mesto i atmosfera nose, ne znajući tačno kako i gde. Pokupio ranac iz kamene sobe i krenuo dalje.
Taksi do stanice
Pokušao da pitam za taksi, ali slabo nam je išlo razumevanje. Jedan super čikica je priskočio u pomoć i rekao da nađem gradski bus do autobuske stanice. Kaže i da je 50 lira za taksi do stanice baš mnogo i da je to preskupo. Krenuo sam tim putem, ali posle popriličnog pešačenja ipak sam našao taksi i upao. Bez taksimetra nikako ne pristajte da vas voze. Ako neće, onda se dogovorite za cenu. Mi smo se našli za 40 lira, što je malo više od 2 eura. Kaže vozač: Turkey guzel, Urfa guzel, ama para yok. Para yok, benzin up. Problem! Ista priča. Super je lik. Prošli smo kroz novi deo grada, koji izgleda baš super. Ali ipak, mi to ovog puta nije bilo zanimljivo. Ja sam uvek za lokalno, što lokalnije ako može. Hrana sa malih stočića, čaj sa lokalcima, može sedenje na podu i snalaženje.
Praktični ljudi
Nose obuću koja je poprilično praktična. Mislim da im to dobro dođe prilikom odlaska u džamiju. Baš zbog izuvanja, pranja nogu ali i izuvanja prilikom ulaska u neke kafiće, restorane. Isto tako je praktično to što su čarape retko kad bele boje, a nose podosta i nazuvice. Generalno se laganije oblače, imajući u vidu temperature ovde. Verovatno su se navikli. Moram još jednom spomenuti najkorisniju reč tog dana. To je “otogar” ili autobuska stanica. Stigli smo na stanicu a onda kreće prava avantura!
Bio sam ubeđen da ću ovaj dan smestiti u jedan tekst. Ali to nije bilo moguće. Turska me tera da pišem i posvetim se detaljima koji čine putovanja. Turska mi je ovde svakoga dana i sata otkrivala nešto novo. Priču o samom putu za Mardin i prvom utisku o ovom gradu ostavljam za naredni put. Do tada uživajte u ovom putopisu. Ovde pronađite i putopise iz drugih delova sveta. Turska vas čeka a Perce vas vodi, mislim da je to sasvim ok.
Autor: Petar Sretenović