Šanliurfa i kafana u Mesopotamiji
Šanliurfa (Urfa), Mardin, Midjat (Midyat) i Haran (Harran), pomogli su mi da upoznam divnu Mesopotamiju, krajnji jugoistok Turske i zemlju Kurda. Ovo putovanje u Tursku donelo mi je toliko lepog i potvrdilo ljubav koju gajim prema ovoj zemlji. Bilo je puno problema pre samog polaska na put, ali sve to sam zaboravio već prvu noć. O tome, ipak kasnije. Turska je zemlja kontrasta i svaki deo ove zemlje je jedinstven i potpuno drugačiji od prethodnog. Šanliurfa mi je to dokazala. Znate već koliko volim Istanbul? E pa ovaj deo Turske i Mespotamija, su ostavili još bolji utisak. Radujem se ponovnom dolasku u ove krajeve i istraživanje još nekih gradova i lokacija. Voleo bih da se Šanliurfa ponovo nađe na tom putu. Već sam pisao o ovom delu Turske, a putopise možete pronaći na linku u nastavku. Šanliurfa čeka!
Koliko je dobar osećaj ponovo leteti!
Uvek ću biti zahvalan ekipi iz kancelarije Turkish Airlines-a iz Beograda, koji su zaslužni što sam krenuo na ovaj put. Tog dana, 10.12.2021. godine, bio mi je prvi let posle više od dve godine! Ne mogu opisati to uzbuđenje i sreću. Inače, 2019. godine sam dobio kartu i imao sam planiran let u martu 2020. ali zbog svega što se izdešavalo na globalnom nivou, let se nije desio. Pa sam onda nekako dobio produženje perioda za let do kraja 2021. Na kraju, imao sam nove datume za početak decembra, pa sam se razboleo i opet ostao bez leta. U međuvremenu su se menjale destinacije i plan nekoliko puta. Nije bilo šanse da odustanem! Na kraju, evo me na aerodromu u Istanbulu. Za mene su putovanja život, pa je to bio trenutak opšte euforije. Bio sam van sebe, stajao na sred aerodroma, nasmejan.
Otkud baš ovde i zašto Šanliurfa?
Istok me oduvek privlači. Taj način života, razmišljanja, način uživanja u svemu, rituali. Fascinantno mi je sve. Par dana pred put sam shvatio da mi je u tom trenutku, baš bilo potrebno neko novo mesto, opuštanje, drugačija kultura i energija Istoka. Moram reći da je ipak taj duh Istoka bio prelomni trenutak i magnet za akciju. Odluka je istovremeno bila potpuno slučajna. Morao sam ovde doći jer ono malo što sam video, bilo je dovoljno. Sve te priče o Turskoj, Siriji, hrišćanstvu, islamu, Bibliji, Kurdima, starim gradovima i civilizacijama, bojama gradova, generalno nepoznato područje, izvornost i to što sam jako slabo istraživao, već odlučio da me dan nosi, bilo je otprilike to. Na ovom putovanju, obilazim samo deo Mesopotamije i jugoistoka Turske. Kako sam planirao dane? Pa jednostavno, red prepuštanja, red kafe, čaja i cigara, red kulture i potpuno novog, pa red baklava, klope i u krug.
Šanliurfa – dolazak
Let iz Istanbula do Šanliurfe traje oko sat i 45 minuta. Kako je bio decembar i period potpuno van sezone, na letu su uglavnom bili lokalci. To mi se dopalo, jako. Avion proizvodi neke čudne zvukove. Turkinja pored mene ne zna engleski ali ima neopisivu želju da pričamo. Aerodrom u Šanliurfi je veoma mali i ne tako dobro organizovan. Svima je prtljag tu, samo mog ranca nema. Našli smo ga u drugom delu aerodroma među još nekoliko kofera stranaca. Nisam imao predstavu kuda dalje. Izašao sam ispred, video bus i ušao. Ispostavilo se da je taj bus vozio tamo gde mi treba. Šanliurfa je od aerodroma udaljena oko 33 kilometra a karta je bila oko 1 $. Sve cene uzmite sa rezervom, jer se usled inflacije u Turskoj, cene dosta razlikuju.
Šanliurfa – tišina, mir, mrak i neobuzdano živ Istok
Dočekao me je mrak. Euforija pada, savladava umor i iščekivanje. Prvi utisak je bio malo čudan. Prazno, polumračno. Samo ulice i automobili. Muzika na radiju u taksiju, dala je opštem utisku epitet istočno-filmskog. Stigao sam u hotel. Spolja izgleda kao utvrđenje od kamena. Posle mimike na recepciji i ubrzanog kursa turskog jezika, dobio sam sobu. Svoju sobu od kamena! Ukoliko dolazite u ove krajeve van sezone, velika je šansa da ćete imati problem sa sporazumevanjem. Engleski nije toliko popularan, a osoblje hotela, restorana i kafića, slabo ga govori. Spavao sam u hotelu Şehrazat Konağı.
Neobično mi je sve i oduševili su me hodnici, terase, lobi, palme, mir, jastuci za sedenje, tišina, muzika i ime sobe “Akabe”. Slučajnost ili ne? Umesto leta za Jordan, za koji sam inicijalno osvojio kartu, dobio sam sobu ovog imena. Odmah sam izleteo napolje. Nisam mogao da čekam jutro! Noć u Urfi je onakva kakvu sam i zamišljao. Ulica mračna, ispred je neka radnjica, gori smeće, ulična svetla baš slaba. Tu i tamo po koja grupica ljudi ili mladih. Mrak, automobili, mahala, ljudi i ulice u koje ipak nisam smeo da zađem. Magično je i zastrašujuće savršeno. Ono što volim i ono što sam želeo.
Kafana!
Tražio sam mesto za čaj, ali kako je bilo kasno i pusto, nisam znao kuda da idem, delovalo mi je kao da ništa ne radi. Video sam momka sa druge strane ulice, i to je bio onaj trenutak kada nekog gledaš, a nikako da izgovoriš to što hoćeš da pitaš. Krenuo sam ka njemu i pitao gde mogu da sednem i da popijem čaj. Nije uspeo da objasni pa mi je pokazao da krenem i poveo me sa sobom. Pošao sam bez nekog razmišljanja. Ulazimo u neku kuću ili restoran, šta li je već. Izuvam se i ostavljam patike među ko zna koliko drugih. Ulazim u neki novi svet! Kurdska kafana ljudi! Unutra ima puno ljudi. Muzika gruva, puno je dima, sve je šareno. Pitao je neke ljude da sednem kod njih. Iskreno, nisam znao gde sam upao. Pomislio sam da nije možda neka svadba ili okupljanje.
Bilo mi je malo neprijatno pa sam krenuo unazad. Ekipa za malim stolom me je pozvala da dođem. Pitali su me da pijem sa njima. Sedimo na podu, bosi, na jastucima, pored malih stolova. Savršeno je. Ljudi igraju, puno je žena u kafani. Potpuno fascinantno! Bilo im je čudno, otkud ja tu. Čitava prostorija je bila od drveta, na podu su ćilimi i tepisi, kao i na zidu. Vise zastave, slike pevača, izobilje je hrane, mese se “köfte” na sred sale. Inače, to je ovde običaj, na podu u kafani se, čini mi se satima, mesi meso i pravi ovo tradicionalno jelo. Konačno sam dobio i čaj! Kreće muzika uživo. Orkestar izvodi nešto najbolje što sam čuo, a ritam Istoka udara u svaku kost. Ovde ostavljam i link nečega što zvuči kao to veče u kafani u Mesopotamiji. Evo i još jedna pesma, i još jedan link!
Ljudi se provode, tapšu. Pevač pozdravlja goste i priča nešto. Ljudi odobravaju, aplaudiraju. Energija je toliko neverovatna, da sam imao utisak da će sve eksplodirati. Veći osmeh nisam mogao imati. Presrećan sam bio! I dalje se puši, pije, daju pare muzici i sviračima koji idu kroz kafanu. U jednom trenutku, dečko koji je mesio “köfte” na podu , uzima tepsiju i pokazuje je celoj kafani i odlazi. Nakon toga stiže čuveno jelo. Ukus je odličan! Ljuto je, oseća se aroma svežeg mesa i začina, dodaje se sok od limuna, travke i razne biljke, uvija u listove i jede prstima.
Već dugo pratim stranicu na instagramu koja prikazuje tradicionalne svadbe Kurda. Postoji jedna nacionalna igra koju sam baš želeo da vidim. U trenutku kada su je zaigrali u ovoj kafani, odlepio sam od sreće! Stigao je i kunefe, topao i savršen! Ovo veče ću pamtiti do kraja života. Šanliurfa me je kupila i oduševila! Predobro mi je bilo i to snalaženje, jer gotovo niko ne govori engleski. A još bolje mi je to što se u suštini odlično razumemo. Jedva čekam sutra! Pozdrav od čoveka iz Srbistana uz muziku tradicionalne Urfe. Priču o ovom gradu i okolini nastavljam uskoro. Do tada uživajte i u putopisima iz Srbije i istražujte Tursku. Perce vas vodi kroz Mesopotamiju i jugoistok fantastične Turske.
Autor: Petar Sretenović