Mesopotamija me je očarala!
Mesopotamija me je očarala! Potpuno oduševila i sama me vukla sve dublje u avanturu. Prošle nedelje ste čitali o jutru i istraživanju sve do dolaska na autobusku stanicu u Šanliurfi. Ukoliko još uvek niste pročitali, evo još jednom linka za putopis. Sada, avantura se nastavlja! Lokacija: otogar Urfa, autobus i veličanstveni grad Mardin. Mesopotamija, Turska.
Autobuska stanica u Šanliurfi
Uglavnom, stižem na autobusku stanicu. Stavljam ranac na leđa i ulazim. Na samom ulasku prolazim kontrolu, skeniram stvari jer je ovde bezbednost na prvom mestu. Ovo posebno naglašavam jer su me pitali da li je bezbedno. Jeste! To što je blizu sirijska granica nema nikakve veze. Turska je stabilna zemlja a bezbednost ljudi je na izuzetno visokom nivou. Tako da strah ne treba uzimati u obzir niti informacije koje se uglavnom plasiraju. Mesopotamija jeste specifična celina ali izuzetno bogata lepotama.
Unutrašnjost stanice odjekuje od buke koju prave prodavci. Šalteri u nizu i sa svakog čujete imena gradova i kako se zanimljivo bore za svakog putnika. Bilo mi je neočekivano i zaista interesantno. Krenuo sam redom. Čitam natpise i tražim Mardin. Pitam na prvom mestu, kaže da je tek u 5. Idem dalje i uspevam da pronađem bus koji polazi u dva. Na stanicu sam stigao dosta ranije jer nisam mogao da pronađem tačne informacije a kako je putovanje bez posebnog plana u pitanju, bolje je na vreme doći. Kupio kartu, dao pasoš i formular o zdravstvenom stanju koji sam morao popuniti pre ulaska u Tursku. Karta je koštala 80 lira. Dobio sam i čaj. Izašao sam ispred, seo na ivičnjak i pratio šta se dešava oko mene.
Dešavanja na stanici i učenje o kulturi
Čuje se poziv na molitvu, sunčano je, ljudi se kreću okolo, busevi prolaze, a pored jednog stoji devojka u jako kratkoj haljini. Dakle, Turska je mešavina svega, tradicije i modernog. Volim stanice i putovanja. Izazivaju baš super osećaj! I dalje svi viču. Neki stvari pakuju u kese, torbe i kutije. Stoji i gomila kutija sa baklavama koje čekaju svoje odredište. Od koristi će vam biti i reči bagaž (prtljag), on (10), iji akšamlar (dobro veče), gunajdn (dobro jutro) i opet otogar (autobuska stanica). U toaletu, dečko stavlja crno oko očiju. Postoji značenje da se koristi kako bi se sam vid izoštrio ali isto tako označava i posvećenost u islamu. Prmetio sam i devojku tamne puti. Kada sam čuo Swahili, na momenat sam se vratio na moj Zanzibar.
Moj zeleni autobus
Stojim i čekam autobus gde su mi rekli. Malo kasni. Za sada dvadesetak minuta. Kondukteri su primetili da čekam i neki od njih su prišli da vide gde idem i još jednom mi rekli gde da čekam. Iznenađen sam prijatnošću ovih ljudi. Neposredni su i otvoreni. I konačno, stiže moj zeleni autobus. Izgleda baš dobro, potpuno neočekivano. Mada, u suštini nisam ni znao šta da očekujem. Ali svakako sam prijatno iznenađen. Sedišta su u dva reda, sa jedne strane po jedno a sa druge po dva. Smestio sam se negde na kraj autobusa i opustio. Mali ekran slabo radi ali ima šta da se pogleda. Autobus ima i stjuarta (kondukter) koji je prošao sa posluženjem.
Avantura u autobusu kreće!
Krećemo! S’ obzirom da ne znam arapski, kurdski niti turski, komunikacija je bila krajnje jednostavna. Na svako pitanje odgovaram sa Srbistan, dajem pasoš i ponavljam Mardin otogar. I smeškam se. I zanimljivo, oni meni odgovore, i sve se razumemo. Ekipa u busu je neopisiva, frizure vrh! Priroda okolo je poprilično surova. Ravnica, kamen i sve je suvo. Dominira boja peska i stena. I divim se svakoj njivi i zelenoj obradivoj površini u ovom podneblju. Posvećenost tih ljudi je neopisiva. Prolazim pored gradova, brda, polja kukuruza i polja gde se uzgaja pamuk. Okolo su i kuće i deluju mi jako siromašno. Svuda se ipak nešto dešava. Gore strnjike a sunce polako zalazi. Mesopotamija dobija zlatnu boju. Prolazim i pored policijskih punktova, oklopnih jedinica i automatskih puški. A opet se osećam izuzetno bezbedno. Prijatno, bezbrižno, opušteno i srećno.
Kurdi su baš burazeri! Žao mi je što ne znam jezik i ne uspevam da ostvarim neku dublju komunikaciju sa ovim ljudima. U vaduhu se oseća gde ovaj autobus ide, u koji deo sveta. U onaj koji je meni omiljen, najdraži i koji želim da što više i bolje upoznam i shvatim. Sirija je od mene nekih 50 kilometara južno, a Irak oko 150 ka istoku. Trenutni predsednik Erdogan i politika, još uvek nisu tema. Slabo da sam šta i primetio a da je vezano za to. Mardin je blizu. Ugledao sam spektakularan grad od kamena na samom vrhu obližnje crvene planine. I bez da sam znao da je to Mardin, znao sam da tamo idem.
Dolazak u Mardin
Mislim da sam stigao prvi put. Stajemo u obližnji grad, ja se spremam da izađem. Kad ono, govore mi da to nije to. U bus na kratkoj pauzi ulazi dekica koji prodaje đevreke. Prilazimo Mardinu, i opet ja hoću napolje. Izađem, kad opet to nije to. Nije otogar. Kondukter me vraća unutra. Stižemo na autobusku stanicu. Imao sam utisak da je celom busu laknulo kad sam našao svoj otogar. Čitava vožnja je trajala oko 3 sata. Proletelo je. Hvatam taksi i krećem ka hotelu. Vozimo se i malo sam razočaran, kao da to nije taj grad. Kada smo došli do centra starog dela, laknulo mi je. Gužva je bila neverovatna. Kolona kilometarska i sve stoji. Kaže vozač da je to to i na kurdsko-turskom kaže da je hotel negde levo, još nekih 2 kilometra. Meni dosta.
Neizvesnost i prvi utisak
Ljudi, taj osećaj kada sam izašao iz taksija i stavio ranac na leđa vam ne mogu opisati. Pao je mrak, hodam negde u potpuno nepoznato! Sviđa mi se ono što vidim, a slika mog lica govori više od reči. Živo je! Kamen, mrak, svetla, gužva, boje, buka, ima neki šmek. Veliki plišani medved tuca kafu ispred radnje. Svuda su sapuni i vina. Kasnije sam shvatio i zašto. Ovo su dva proizvoda koji su karakteristični za ovaj grad. Opšti utisak, Mardin kida! Našao sam hotel koji je premašio očekivano. U samom centru starog grada, blizu svega. Na recepciji je radio dečko koji govori engleski. Konačno olakšanje. Dobio sam sobu više kategorije od bukirane, sa pogledom na grad. Hvala ti Khalile! Samo sam bacio stvari i istrčao napolje. Ulice su divne, dosta je turistički razvijeniji od Urfe. Puno je simpatičnih mesta. Sada tražim neko lokalno. Iznad grada se vidi divan osvetljeni zamak.
Lokalni restoran i neočekivani gest
Upadam u lokalni restorančić. Jede se lahmacun. Seo i poručio nešto, ne znam tačno šta. Ali bilo je preukusno! Tu je i jedna prelepa devojka, puno lepih ljudi i mirisa parfema. Za moj sto seda riđi momak. Inače, riđi ljudi su karakteristični za pojedine delove Turske, pre svega za pojas uz Crno more. Rekao sam mu “Afiyet Olsun”, što znači prijatno. To je bila naša čitava komunikacija. Uživam u svakom zalogaju jela pide. Poručujem nešto što vidim da svi jedu. U pitanju je lahmacun. Pa još jedan, pa još jedan. Kada sam hteo da platim, rekli su mi da je plaćeno. Platio je dečko koji je sedeo za mojim stolom. Bio sam iznenađen! Samo je platio i otišao. Nisam stigao ni da mu se zahvalim. Ali toliko sam mu poželeo lepih stvari u životu zbog tog gesta. Pa da ga bar jedna zadesi biće dobro.
Slatkiši i čaj iznad Mesopotamije
Mislim da sam opet preterao sa hranom. Mislio sam da ne mogu ni da dišem kada sam izašao. A onda sam naleteo na poslastičarnicu! Na pultu su stajali kolači nalik prstenastim tulumbama. Morao sam ovo probati. Šećer doslovno curi niz prste i bradu. Nastavio sam dalje a onda mi je jedan hodnik privukao pažnju. Popeo sam se i stvorio na terasi sa pogledom koji oduzima dah! Mesopotamija je bila pod mojim nogama. U daljini se vide gradovi i noć i ravnica. Odmah ispred je bio minaret najveće i najznačajnije džamije u gradu. Divno osvetljen, kao i većina znamenitosti. Topla boja i zvezde. Duvao je hladan vetar ali to me nije sprečilo da uživam. A kada sam već tu, morao sam popiti čaj. Pa još jedan.
Čujem razne jezike i više ih i ne razlikujem. Lepo mi je. Mesopotamija me je učinila neizmerno srećnim. Na televiziji se priča o dolaru. O inflaciji i liri koja pada. Jedva čekam da ustanem i vidim šta će mi još to ovaj čarobni grad doneti. Mesopotamija je mesto u koje ću se vratiti. A do tada ću kroz ove putopise još jednom otići tamo. Čitajte ovde i ostale priče iz sveta. Prepustite se i neka vas avantura vodi.
Autor: Petar Sretenović