Mardin, najlepši gradić Turske
Mardin je možda i najlepše mesto u Turskoj koje sam do sada posetio. Mesopotamija i Anadolija, vrhunac svoje lepote dostižu u ovom gradu. Turska je u ovim krajevima potpuno drugačija od one koju obično upoznamo odlaskom na more ili u Istanbul. Kurdi, većinsko stanovništvo ovog dela zemlje su divan narod, i upoznaćete ih tek dolaskom u Mardin, ali i u okolne gradove. Šta videti u Mardinu i šta mi se to najviše dopalo u ovom gradu, saznaćete u ovom putopisu. U nekom od prethodnih sam pisao o dolasku u Mardin i prvim utiscima i prvoj noći provedenoj ovde. Ukoliko ga niste još uvek pročitali, u nastavku ostavljam link. Svako putovanje u Tursku donosi mi neopisivu sreću. Volim ove ljude i kulturu, koja je zaista neverovatna. Ali da se vratimo u Mardin i dane obilaska.
Kakvo buđenje! Jutro u Mesopotamiji, i doručak sa pogledom na grad i sunce koji izlazi iznad Sirije i Iraka. Jedva čekam da izađem napolje i obiđem grad. Mardin je veoma staro naselje, a istorija grada se prati sve do 14. veka pre nove ere. Prema legendi, prošlost grada se vezuje i za biblijski potop. Ono što se sigurno zna, je da su Mardinom vladali Hetiti, Asirci, Vavilonci, Persijanci, Rimljani, Arapi i Turci Seldžuci. Svako od njih je ostavio svoj pečat pa i ne čudi što se u gradu mogu osetiti i primetiti uticaji muslimana, Čečena, Arapa, Jevreja, Kurda, hrišćana, pravoslavaca, Sirijaca, Jermena i mnogih drugih.
Lepotu i značaj kulture, arhitekture, istorije, nasleđa, prepoznao je i UNESCO, pa se Mardin, grad na nekadašnjem “Putu svile”, nalazi na listi svetske baštine. Uživam u pravom lavirintu grada od kamena. Zanimljivi su mi brojni momenti narodne umetnosti, ali i umetnosti modernog doba. I ovde, kao i u Urfi, ulice su rano ujutru prazne. Pogled sa jedne od terasa grada oduzima dah. Mardin se nalazi na nešto više od 1.000 metara nadmorske visine, dok je ispod grada ogroman plato i dolina. Pogled dopire sve do Sirije u daljini.
Doručak sa Mustafom i Jihadom
Prilikom šetnje po gradu naleteo sam na dva dečka, malo smo porazgovarali i nastavili dalje, svako svojim putem. Pola sata kasnije, šetam ulicom i čujem da me neko zove. Na jednom rooftop-u sede Turci i dozvaju. Slučajna poznanstva su čar putovanja. Baš zato se penjem kod njih, upoznajemo se, sedam sa njima, doručkujemo zajedno i pijemo kafu sa najboljim pogledom u gradu. U pitanju je “Cafe Delmar”. Popili smo i čaj, jedan, drugi, peti, dok se u pozadini čuje Ahmet Kaya, zvezda kurdske muzike. Poprilično su znatiželjni, moji ortaci Kurdi, Mustafa i Jihad. Strava su, čak su hteli da me odvedu da vidim turski zatvor. Moram priznati da se kajem što nisam otišao. Sedeli smo satima. Kažu i da imam Kurdish, Mardin face. Tu smo došli i na temu roditelja, muzike, religije, novca, politike, Erdogana. Ovo je definitivno najbolji način da se neko mesto upozna. Ljudi! Lokalci!
Šta videti u Mardinu?
Nastavljam sa obilaskom grada i odlazim u Ulu Cami, glavnu gradsku džamiju iz 12. veka. Magična je i neverovatno lepa. Mir, molitva, tišina. Ćaskam sa ljudima ispred. Peru noge i umivaju se pre molitve. Dobjam i drugi glas za Mardin face. Stajao sam u uglu i čekao da se molitva završi. Sokaci okolo mirišu na vruć hleb i peciva. Obavezno probajte suve, hrskave kolače od testa punjene urmama. Još jedno mesto gde možete sesti je kafić “Aristocrat Coffee House”. Ovo je tako yavaş dan. Khalil, recepcionar iz hotela, svira gitaru, dok dekica pevuši. Osećam se baš ispunjeno. Kada ste u Mardinu, još jedno mesto koje morate posetiti je “Post Office” smeštenu u karavnsaraju iz 17. veka. Paralelno sa glavnom ulicom, pruža se još puno malih ulica, za koje vam je potrebna kondicija. Ali ono najlepše od Mardina se nalazi tu; muzej, radionice, stare kuće, crkve, ćilimi, lepa mesta i vidikovci.
Mardin donosi najlepše večeri
Ovde sam video i jedan od najlepših zalazaka sunca. Obavezno ga posmatrajte ispred Tarihi Kız Meslek Lisesi. Ne smete propustiti ni Zinciriye Medresesi. Mrak već pada, i grad je sve lepši. Ne mogu vam opisati te boje i sjaj. Otrčao sam na jedno od mesta koje mi se dopalo i seo na zidić. Jedem kolače, gledam Mardin, gledam Siriju u daljini. Srećan sam! Veče nastavljam sa ukusima ovog dela Turske. Inače, u ovim krajevima (nekih 340 kilometara zapadno) se nalazi i gastronomska prestonica Turske, Gaziantep. Probao sam i kofte u pola hleba pa punjene icli kofte i kisele krastavčiće. Čovek koji radi u restorančiću, priča na arapskom sa svojim prijateljem, seda i on za sto pored i jede. Račun se kucka po digitronu.
Ispred sam video štand sa tulumbama, i nisam odoleo. Čujem neku divnu muziku i pratim zvuk, koji me dovodi u “Mahzen cafe”. Ovo mesto morate posetiti. Pećina, vruć čaj, divan miris, samo su doprinosili lepoti muzike uživo, gitarama i pesmi. Savršeno veče! Usput se spremaju drva za noć. Ispred jedne radnje sedi dečko pored kofe u kojoj gori vatra, i u kafiću od pre, samo priđu i greju stomak pored peći. U jednoj od radnji, iz koje izlazi divan miris, gori vatra u peći na kojoj se peče kestenje.
Poslednje veče u Mardinu bilo je iskustvo za sebe. Obavezan suvenir iz ovog grada je sapun, jer je Mardin poznat po njihovoj proizvodnji. Izaberite svoj, od pistaća, badema, maslinovog ulja. Obavezno probajte sve od hrane što se prodaje na ulici, posebno kolače i slatkiše, koji su neopisivo dobri i ukusni. Naučite par reči, značiće i vama i lokalcima. A još jedan lokal u koji morate sesti je “Harire Mardin”. Nameštaj, muzika, doživljaj, sve je bilo savršeno. Na zlatnom poslužavniku dobijam jaku crnu sirijsku kafu, vodu sa pupoljkom ruže u visokoj čaši sa stopom, i osvežavajući ottoman sherbet. Osećam se kao sultan. Čari istoka i uživanje u detaljima koji čine život lepim. Probajte i badem şekeri. Pojeo sam i jedan lahmadžun, jer jedino to nisam pojeo u poslednjih sat vremena. Turska je čist hedonizam za sva čula. Preporuka je i kafe “Sinak”.
Saveti i praktične informacije
Za Mardin je ipak potrebno više od dva dana, tako da imajte u vidu to kada budete dolazili i planirali svoje putovanje. Ceo dan odvojite za grad, možda čak i dva. Jedan do dva dana za izlete, takođe, jer u okolini grada ima toliko toga. Predlažem smeštaj u hotelu “Kaya Ninova”. Već sam pisao o utiscima iz ovog hotela ali dodao bih još i fantastičan poged i lokaciju. Do aerodroma postoji autobus koji vozi oko 40 minuta a karta je koštala manje od 1 eura. Aerodrom se nalazi oko 20 kilometara od centra starog Mardina, nedaleko od grada Kiziltepe.
Nadam se da sam uspeo da vam približim ovaj grad. Mardin je mesto u koje morate doći. Nosi intezivno i izvorno iskustvo i potpuno drugačije lice Turske, jedno od mnogih. Obavezno pročitajte i ostale putopise iz Turske, sveta ali i iz Srbije. Perce vas vodi, a već sledećeg puta u dva mesta nedaleko od Mardina. U pitanju su dve lokacije koje ne smete preskočiti. Pratite i dalje, čitajte, delite, uživajte i putujte. Vaš Perce.
Autor: Petar Sretenović