Dobrodošli u Jordan!
Jordan je fascinantan! Kraljevina na Bliskom istoku i jedina zemlja na ovom području koja nema nalazišta nafte. U dobrim je odnosima sa zemljama u okruženju. Upravo zbog svega ovoga Jordan je izuzetno bezbedan i negativne priče koje čujete o ovom delu sveta, ostavite po strani. Pakujte kofere i poletite za Jordan. Neverovatan je i neočekivano lep. Imao sam predstavu o mestu gde idem, ali samo u određenoj meri.
Prijatno iznenađenje
Iako sam znao dosta o toj zemlji, ipak je bilo previše stvari koje su me iznenadile. Naravno prijatno. Najveća greška je što sam ovde proveo samo 4 dana. Ali opet, to je i super, jer sam zagrebao površinu i otvorio knjigu koja izgleda da nema kraja. Već godinama istražujem Jordan i pravim spisak stvari koje moram videti još. Upoznao sam zemlju pustinja, mora, skrivenih gradova, boja i srdačnih ljudi.
Već više od 20 godina me privlači istok. Zavoleo sam tu kulturu, pustinje, palme, džamije, hranu i sve ono što istok u stvari jeste. Izuzetno istorijsko nasleđe, mešavina kultura, religija i različitih ljudi. Uvek ću pamtiti put kojim sam došao do Petre. I onaj momenat kada sam prvi put dotakao pesak pustinje. I kada sam bio na samo nekoliko kilometara od Saudijske Arabije. I onda kada sam plutao po Mrtvom moru. Toliko sam srećan da me je svaki natpis na arapskom oduševljavao. Svaki put! Ali idemo redom.
Aman
Putovanje započinjem u Amanu. Aman je glavni grad ove bliskoistočne zemlje. Nalazi se na severu zemlje. Idealno je mesto za početak avanture. Prvi ukus ove zemlje bila je limunana. Ali ona sa puno nane. Nešto nalik šejku od nane i limuna. Zeleno savršenstvo. Sam grad ima dosta toga da ponudi. Zanimljiva mesta koja treba obići, odlične restorane i kafiće. Hotela ima puno i zaista se može naći za svakoga po nešto.
Bio sam presrećan dok sam šetao gradom. Ulice i sokaci koji žive. Gužva, puno ljudi i boje na svakom ćošku. Uzeo sam sveže ceđeni sok i pratio koracima sve mirise istoka. Obožavam to. Sve miriše! Parfemi, radnje, ljudi, hrana, stvari. Sve te mirisom obaveštava da si na Bliskom istoku. U sećanju mi je i pogled na grad sa jednog od brda. Prema predanju, Aman je grad na sedam brda. Baš kao i Rim ili Istanbul. U nedogled se pružaju kuće od kamena ali i one zidane. Dominira boja peska i najlepše nijanse te boje. Tu i tamo, po neki mural razbija tu jednoličnost svojim živim bojama. A onda pijaca donese toliko boja, da nisi siguran gde prvo da pogledaš.
Aman nije preveliki grad, ima negde oko 4 miliona stanovnika. Ono što je neprocenjivo je njegovo istorijsko nasleđe. Lokaliteti pričaju priču staru nekoliko milenijuma. U samom centru grada postoji i amfiteatar iz perioda vladavine Rimljana. A citadela na jednom od brda je svakako još jedan razlog dolaska ovde. Široki bulevari vode kroz stare četvrti do modernih delova grada. Aman je kombinacija starog i novog.
Planina Nebo
Putovao sam početkom decembra, tako da je vreme bilo, pa šarenoliko. Tokom dana toplo i sunčano, noću poprilično hladno. Često je duvao i vetar. Sve u svemu savršeno za obilazak. Ne zaboravite da tokom zime ovde može pasti i sneg. To se upravo desilo ove godine. Putevi Jordana me iz Amana dalje vode na mesto od izuzetnog značaja za čitav hrišćanski svet.
Stajao sam pored zida i gledao u nepreglednu dolinu. Bio sam na istom mestu odakle je Mojsije video Obećanu Zemlju! Na mestu gde je završio svoje životno putovanje koje je trajalo čitavih 120 godina. Oko mene su bila i stabla maslina i osećao sam veliku sreću što sam tu. Baš na pragu Obećane Zemlje. Planina Nebo je posebno mesto. Iza mene je bilo sunce a ispred Mrtvo more, pustinja i Jerusalim u daljini. Kada je vedro, Jerusalim se može jasno videti odavde.
Madaba
U najbližem gradu, čekao me je ručak. Ovaj ručak će pomešati poznato i oduševiti novim saznanjima. Ušli smo u kuću Palestinaca. Naši domaćini su pravoslavni hrišćani. Žena koja nas je dočekala bila je prelepa. Ali ono što je spremila za klopu je tek bilo dobro! Ovčetina, začini, pirinač, povrće. Šerpa koja se prevrće na veliku tepsiju. Oslobađaju se divni mirisi. Ovaj ručak je bio pun pogodak. Dakle na Bliskom istoku, u Jordanu. U kući Palestinaca, hrišćana. I neka ovo bude lampica svima nama kada čujemo nešto, da tu informaciju proverimo. Da ne generalizujemo. Jer nikad ne znate šta je prava istina dok je sami ne nađete. Palestinci su divan narod u ne tako divnim istorijskim okolnostima.
Mrtvo more
Jordan vodi dalje i otkriva sebe, deo po deo. Došli smo na nivo mora. Ali iza nas je bilo kopno. I ispred nas, takođe. Zakoračili smo na put koji vodi ka Mrtvom moru! Bilo je ovo neobično iskustvo. Potpuno neverovatno, stajali smo u sred planina. Iznad nas su brda a ispod doline. I opet, sve bi to bilo logično da ne stojimo na 0 metara nadmorske visine. Već pola sata kasnije spustili smo se 430 metara niže i došli na najnižu kopnenu tačku planete!
Slobodno i pun sebe pored nas prošao je jedan krupan brko. Pravi gorštak, sa svojim konjem i otišao dalje za svojim stadom ovaca. Slobodan i srećan i svoj. Ovo je njegova zemlja i njegovo prostranstvo. Neukrotivi beduin neobuzdanog duha. Čovek koji živi u skladu sa prirodom, surovom pustinjom i njenim bojama. Ovo je Jordan!
Čekalo me je, pa da kažemo, kupanje u Mrtvom moru. Obala je tu, pesak i kamenčići i kristali. Pored je gomila blata. Lekovito blato koje koži daje neverovatan osećaj. A onda ulazak u vodu. Neobično je. U jednom trenutku sam plutao po površini. Nije bilo šanse da plivam niti da potonem. Okrenuo sam se na leđa i par minuta kulirao. Takoreći sedeo u dubini, ali na površini mora. Najniža tačka na planeti me je oduševila! Posebno je oduševila geografsku stranu mog života. Geografija i ovakve pojave su mi uvek bile opsesija. U osnovnoj školi sam išao na takmičenja, a kasnije i upisao Geografski fakultet. Bio sam na smeru Turizmologija. Što se tiče ovog plutanja, priznajem da sam bio skeptičan. Ali samo dok nisam probao. Posle sam bio srećan i ponašao se kao malo dete kada doživi i sazna nešto po prvi put. Nešto što je neobično a opet razumljivo.
Ovo je samo početak priče. Uskoro stiže i drugi deo. Do tada, ovde pronađite i putopise iz Afrike, Centralne Amerike, iz Azije, Evrope i Srbije. Putujte pričama i spremajte se za ono pravo putovanje. Želim vam neku neobičnu i divnu destinaciju!
Autor: Petar Sretenović