Azija će morati da sačeka
Prethodna godina, ta famozna i potpuno neplanirano neverovatna 2020. trebala je za mene biti godina koju će obeležiti Azija. Već su bila spremna putovanja daleko od Himalaja. Putovanja na daleki Istok, Bliski istok i još par lokacija. Ipak, sve ono što se dogodilo, izmenilo te planove. Bilo kako bilo, ipak potvrđujem onu priču da ko jednom ode u Aziju, uvek joj se vraća. Hteo to ili ne. Inače 2020. godina je bila proglašena godinom Nepala. Svi su je sa nestrpljenjem iščekivali, kako Nepalci, tako i svi putnici koji su sanjali o ovoj zemlji.
Asocijacija na Nepal
Šta je to i na šta prvo pomislim kada mi na pamet padne južna Azija? Tačnije, kada je u pitanju Nepal i kada u glavi ponovo putujem zemljom visoko u Himalajima.
Hrana i avantura
Za početak Momo, najbolje jelo koje se ne može opisati. Dok ne probaš ne možeš ni zamisliti taj raj od hrane. Postoji prženi i onaj kuvani na pari, sa mesom ili povrćem. I chicken fried rice na jednom od rooftop-ova kraljevskih gradova i Darbar trgova. Drečavo žuti kari i snežno beli pirinač. I čorba sa bambusom, slatka, sa komadićima bambusa, piletinom, na terasi u Pokari, nedaleko od jezera Feva. I mango lassi, nešto kao voćni jogurt sa mangom. Osvežavajuće i raj za nepca putnika gurmana.
Nepal je zemlja avanture i fantastične prirode. Morate otići na rafting na reci Trisuli, u centralnom delu zemlje. Zatim na trekking od Pokare do Sarangkota ili ranojutarnji trekking do “Stupe Mira”. Doživeti posmatranje izlaska Sunca iznad vrhova Himalaja sa terase planinskog hotela u jutarnjoj tišini i miru sela Nagarkot. Tu je i paraglajding iznad Feva jezera, kao i brojna rana ustajanja i pijavice.
Kraljevski gradovi i žive boginje
Azija uvek i iznova oduševi. Još jedan dokaz za to su i kraljevski gradovi u Katmandu dolini. Zaista su neverovatni, malih i prašnjavih ulica, dominantne crvenkasto-narandžaste i terakota boje. Jednostavnost boje cigle, razbijaju žive i šarene pijace, stari zanati, trgovi koji su prava remek dela, zaštićeni od strane UNESCO-a.
U Nepalu i danas postoje žive boginje, male i neustrašive devojčice, Kumari. Jednu od njih sam imao čast da vidim. Zanimljivo je to kako se svi klanjamo pred devojčicom koja nema moći deteta, već pravog božanstva na zemlji. Tu su i sveti ljudi Babe, odnosno Sadui, hramovi, kojih ima na stotine. U njima se prepliću i savršeno prožimaju religije hinduizam i budizam, tačnije filozofsko učenje i skup mitova, legendi i verovanja.
Spaljivanje tela i zemlje trećeg sveta
Prvi put sam prisustvovao spaljivanju tela. Bilo je šokantno. Takav prizor nisam očekivao, a opet mi je bilo drago što sam bio tu i doživeo sve to. Boje imaju veliko značenje i govore nam jasno sve ono što se događa. Govore savršenije od jezika koji ne razumemo. Narandžasta je boja čistoće, bela je boja žalosti, nema crne. Muškarci briju sve dlake sa tela i na taj način pokazuju žaljenje. Žene ne prisutvuju svečanom činu kako ne bi zaplakale i suzama zadržale dušu i sprečile da se ona odvoji od tela i ode svojim putem.
Ovim putovanjem zavoleo sam jug u malo drugačijem smislu te reči. Počeo sam da istražujem zemlje trećeg sveta, da još više poštujem ljude koji nemaju materijalno a bogati su. Ovo putovanje uticaće na sva naredna i izbore prilikom odlučivanja kuda da idem. Zanimljivo je da se ispostavilo da će upravo Azija biti moj najčešći izbor.
Televizor u boji i Tibet
Neke stvari su nam bile čudne. Neobično je to da su na ulicama reklame za TV u boji, pranje veša u mašini, cenka se u menjačnici, na hranu se čeka satima, puše se kratke cigare sa karanfilićem.
Posetio sam tibetanski izbeglički kamp, gde borave tibetanci nakon proterivanja sa Tibeta i Kine. Dalaj Lama je nastavio dalje i otišao u Indiju. Otišao je u zemlju koja je bila dovoljno jaka i velika i koja može da ga štiti. Tibetanci su doneli sa sobom posebnu vrstu budizma, lamaizam. Mir, poštovanje, boje, mirisi, molitva, život u skladu i tišina su zaista esencija budizma.
Život
Prvi utisak i najlepša uspomena iz Nepala je jutarnja šetnja oko Budanat stupe. Crvena zemlja i cigle, lagana kišica, mirisi štapića i mantra Om mani padme hum. Taj spokoj nikada do tada nisam osetio. Ispred jednog hrama, monah je spustio ruku na mene. Tu energiju prenetu dodirom, ne mogu opisati, ali svakako je bio jedan od najlepših osećaja u životu.
I deca, ogrlice od cveća (kadife) koje smo dobili na aerodromu, hramovi, bilijar u Purple Haze. Nepalski reggae, hipi komune, grnčarija u Baktapuru, neustrašive gurke i viseći most. Nezaboravna je i plovidba po jezeru Feva, svete krave, majmuni, svuda rado slušana pesma “Resamfiriri”.
Ukoliko želite da obiđete još neke zemlje u okruženju, najlepše je da nastavite obilaskom Butana. Nepal je jedna od retkih zemalja na svetu iz koje se može u Butan. Ili nastavite obilaskom Indije. Letovi Katmandu – Delhi su izuzetno povoljni. Ukoliko želite više informacija, slobodno pošaljite upit i rado ću vam pomoći. Još priča iz ovog dela Azije, pronađite ovde. Spremite pasoš i upustite se u avanturu života!
Autor: Petar Sretenović