Upoznajmo manastire Ovčarsko-kablarske klisure. Za početak, kako sam došao ovde?
Radeći na jednom interesantnom, kreativnom i divnom projektu, konačno sam na spisak prioriteta uvrstio obilazak i upoznavanje svog kraja i mesta odakle potičem. Već tačno godinu i po dana, imam priliku da to zaista uradim i koristim to na najbolji mogući način. Provodim dane ispunjeno, radim ono što volim, družim se sa divnim timom i ljudima koje usput upoznajem. Iz Čačka sam, ali do sada je uvek bilo nešto drugo preče, tako da dešavanja tokom prošle godine, dovela su do toga da shvatim da u okruženju ima toliko neobičnih stvari i doživljaja, da mogu upotpuniti svaki dan, svih 365 u godini.
Manastir Svete Trojice – Ovčarsko-kablarska klisura
Jednog vikenda došao sam u manastire koje sam pominjao u gotovo svakom seminarskom radu na fakultetu, i na neki način bio u njiima nebrojeno mnogo puta. Taj nedeljni, kasnofebruarski dan bio je čaroban, rano jutro i magla u kojoj se ne vidi prst pred okom a samo sat vremena kasnije, pretvorio se u topao prolećni dan. Sa puta koji vodi od Čačka ka Zlatiboru, isključili smo se u Pakovraću, skrenuli levo ka Markovici i zatim vozili ka Repetitoru na Ovačaru, sve do odvajanja za manastir Svete Trojice.
Ne mogu vam preneti niti opisati oduševljenje jednim od najlepših manastira, koji je medju 10 čuvenih u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Inače, nekada ih je ovde bilo čak 25, pa zato i ne čudi zašto ovo područje zovu i „Mala Srpska Sveta Gora“. Mir i tišina i veoma prijatan iguman koji nas je dočekao u ovoj maloj oazi, prvi su utisak. Pogled na Ovčar Banju, oblake ispod nas i plavo nebo, skromnu crkvu, konake i prelepo dvorište. Mir i tišina i samo mi, i još po koji slučajni gost.
Manastir Svete Trojice nalazi se na padinama Ovčara i o njegovom poreklu ne zna se mnogo. Smatra se da potiče iz trinaestog, a prvi pomen se vezuje za sam kraj šesnaestog veka. Bliskim vezama povezan je sa manastirom Sretenje, o kojem će tek biti reči, a o ovome je pisao i Vuk Stefanović Karadžić, tokom svog boravka ovde. Manastir je bio napuštan i naseljavan, pretrpeo brojna oštećenja, da bi bio obnovljen tokom tridesetih godina 20. veka. Ubrzo nakon toga, pretrpeće razaranja, tokom dva bombardovanja nemačke avijacije u II Svetskom ratu.
Neskromno se za ovaj manastir kaže da je najlepši od svih u Ovčarsko-kablarskoj klusuri. Ukoliko ste ljubitelji pešačenja, ovde lako možete doći, jer je zaista dobro obeleženo i postavljen je veliki broj putokaza, za lakše kretanje po samom Ovčaru. Svaki detalj i deo kompleksa je prelep i stvarno se vidi da oni koji borave ovde vode računa o svemu, i čine ovu svetinju još lepšom. Popili smo kafu, popričali i nastavili dalje.
Na par desetina metara pre manastira, nalazi se prelepi vidikovac i livada gde ćete sigurno uživati. Tu su i male drvene klupice i stolice, panjevi. Ne zaboravite da uvek počistite za sobom i da svi zajedno sačuvamo lepotu bisera šumovitog Ovčara.
Manastir Sretenje – Ovčarsko-kablarska klisura
Nedaleko od manastira Svete Trojice, nalazi se i manastir Sretenje. Kao što sam već pomenuo, lako su pristupačni, staze i putevi su obeleženi, a ispred njih se nalaze i uređeni parkinzi i česme sa vodom za piće. Manastir Sretenje je posećeniji, a jedan od razloga je i taj da se nalazi baš na stazi kojim idu planinari koji su krenuli u osvajanje vrha Ovčara, pa rado ovde dolaze i izdvoje vreme da obiđu manastir i odmore. Odavde do vrha Ovčara potrebno je oko sat vremena pešačenja, do manastira Svete Trojice oko pola sata, a do Ovčar Banje oko 50 minuta hoda. Važno je da imamo na umu, posebno tokom letnjih meseci, da povedemo računa i o oblačenju kada ulazimo u manastir ili crkvu, pre svega iz poštovanja.
Potpuno je drugačiji od drugih, a posebno me je oduševila crkva koja je od kamena, i sve unutra takođe. Kameni oltar zaista izgleda neverovatno, a slabo osvetljenje i zraci sunca koji se probijaju kroz prozore, daju unutrašnjosti poseban šarm. Manastir Sretenje je ženski manastir. Kao i za većinu manastira u klisuri, tačno vreme izgradnje se ne zna, kao ni to ko je bio ktitor, zadužbinar. Zvanični podaci se vezuju za 16. vek kada se prvi put i pominje, ali manastir je svakako stariji. Manastir Sretenje je nekoliko puta razaran i obnavljan, pusteo i naseljavao se. Najznačajniju obnovu izvšio je Nikifor Maksimović u 19. veku.
Vezu između ovog manastira i manastira Svete Trojice čini i verovanje da su crkvu manastira Svete Trojice podigli sretenjski monasi, kao i to da su ovde tokom 18. veka preneli crkvene knjige iz Sretenja koji je tada bio skoro potpuno pust, i da je imanje manastira Svete Trojice pripadalo Sretenju. Dosta informacija o ovim, ali i drugim manastirima naše zemlje i ovog kraja, možete pročitati na zvaničnom sajtu Eparhije Žičke.
Uskoro nastavljam obilazak Ovčarsko-kablarske klisure, Čačka i Dragačeva i donosim nove priče i lepote iz mog kraja. Obavezno posetite i ova mesta, jer ako ništa drugo, uvek možete svratiti jer se sve ovo nalazi na putu kojim ćete sigurno bar jednom proći. A gde to još možete otići i provesti divan vikend, pročitajte ovde.
Autor: Petar Sretenović