Bali! Zeleno ostrvo mira i ljubavi
Bali! Samo četiri slova koja govore toliko toga. Ovo nije samo ostrvo. Bali je sloboda, zeleno ostrvo mira i ljubavi. Voleo bih da ponovo tamo odem. Koliko god puta da sam bio do sada, uvek nedostaje još malo. Bar još nekoliko dana. Što sam više od ovog ostrva video, sve više sam učio. Svakog dana bih našao nešto novo i poželeo da i to posetim. A onda se ljubav prema Baliju prelila i na druga ostrva. Za sada sam zagrebao samo Javu. Indonezija je magična i čini mi se da je jedan život malo. Nedovoljno vremena da se otkriju sve lepote i skrivena mesta ove ostrvske zemlje. A Bali me ponovo očekuje.
Džemom do zatvora, zamalo
Moram i da kažem da pazite šta radite, jer se ovde ilegalne aktivnosti kažnjavaju ozbiljno. Da ne dužim, smrtne kazne su nešto što im nije nepoznato. Zato, ako planirate da unesete nešto što može biti sumnjivo, nemojte. Zbog domaćeg džema u tegli, koja je bila zamotana u aluminijumsku foliju, mogao sam neplanirano duže ostati u Indoneziji. Mnogo duže. Možda biste me i dalje obilazili tamo negde. Sva sreća pa je policajac imao strpljenja, pa sam uspeo da mu objasnim da mi volimo džem. I šta je džem. Pa kako bez džema na Baliju? Tako to izgleda kad nas trojica komuniciramo i imamo razne ideje. Kolega, čovek hodajuća legenda koji me je čekao na Baliju i ja. Kako god, dobio je svoj džem i kupku koju je naručio. I kafu da ga podseti na kuću.
Ljubav prema seizmologiji
Postoje i dva pomalo morbidna razloga zbog kojih bih ponovo tamo. To su erupcija vulkana i zemljotresi. Mislim da sam jedna od retkih osoba koja je bila na Baliju a da nije osetila ni jedan jedini zemljotres. Mislim da sam jedan čak i prespavao. U nekom momentu svog školovanja, poželeo sam da upišem seizmologiju. Upravo zbog ovoga, ove prirodne pojave me toliko zanimaju. Eto, ako neko planira uskoro na Bali, rado ću biti saputnik. I da kažem, ovo ne treba da bude razlog za strah niti da vas udalji od ove destinacije.
Šta je u stvari Bali
Svo to zelenilo, koje je u stvari duša Balija, potpuno smiruje. Hramovi koji se pojavljuju daju mu notu mistike i nesvakidašnje lepote. Ljudi su divni! Hrana je nešto posebno. Za gurmane, kao što sam ja, ovo je savršeno mesto. I dalje mi je neverovatno to što sam ovde jeo pečeno prase i nešto nalik čvarcima. Ljuto je, tačnije prilagođeno lokalnoj kuhinji. Ovo tropsko ostrvo odiše nekom posebnom energijom. Čar mu daju i mladi ljudi iz čitavog sveta. Oni su ovde došli da surfuju, uživaju i rade. Mislim da je ovo jedno od retkih mesta na svetu, gde bih mogao da boravim određen vremenski period. Znam da je sve prekomplikovano. Ne možete ni zamisliti koliko. Ali opet mislim da bih probao.
Ma šta pričali o Baliju, na kraju krajeva je jedno od najlepših mesta na svetu. Istina je da je turista jako puno i da sve vrvi od ljudi. Previše zavise od turizma, i to svakako nije dobro. Ovo ostrvo je sve više komercijalizovano. Svako ko poželi da se odvoji i nađe vremena i mesto za sebe, uspeće. Put od samo par minuta od tog haosa, vodi vas u prelepa mesta. Već u pet minuta vožnje možete biti na najopuštenijem mestu i gotovo sami.
Posebnost Balija je hinduizam. Potpuno drugačiji od onog koji sam upoznao u Indiji. Svi bogovi su ovde spojeni i pojavljuju se kao jedinstveni motiv. Bali čine i nepregledna polja pirinča. Nemojte trčati na ona turistički najpoznatija. Sedite na motor i udaljite se. Polje pirinča ne mora biti samo ono iz brošure. To može biti i neko malo, u sklopu dvorišta i kućice, bilo gde na Baliju.
Po celom ostrvu šire se opojni mirisi. Meni su omiljeni oni iz hramova. Dolaze od zapaljenih molitvenih štapića. Kad god zapalim neki u svojoj sobi, vratim se tamo. Volim i miris tek oprane odeće kada je pokupim iz laundry servisa. Kada kažem hram, mislim i na male molitvenike koji se nalaze u svakom dvorištu i na svakom ćošku. Nevezano za religiju, mislim da ipak vera treba da bude prvenstveno u svakom od nas. Jer svako od nas je hram za sebe. Ako nemamo taj unutrašnji mir, lepotu i ljubav, džaba nam sve crkve, hramovi i molitve.
Ono što mi prija ovde je i lagano oblačenje, majice bez rukava i japanke. Ne zaboravite da nosite bar jedan sarong uvek sa sobom. Sarong je tradiconalna nošnja na Baliju. Izlasci i zalasci sunca su priča za sebe i samo su deo magije koja vam vraća osećaj slobode i mira. Nedostaje mi Bali. Jedno od najdražih mesta na svetu. Zahvaljujući divnim ljudima i svemu što mi se tamo dogodilo, mislim da ću uvek želeti da se vratim. Bilo kako bilo, uvek ću biti srećan što sam sve to osetio i doživeo.
Vulkan Batur
Zimska hladnoća napolju nekako podseća na tropski raj. Možda zvuči čudno ali tako je. Zapravo dosta toga me svaki dan vrati tamo. Podseća na noć kada sam se prvi put u životu popeo na vrh aktivnog vulkana. To je definitivno avantura za pamćenje. Krenuli smo na uspon negde oko 3 ujutru. Koračali dugo i peli se ka vrhu planine. Činilo se kao da nema kraja. U jednom momentu smo stigli. A onda jutro koje ću pamtiti. Bio sam na vrhu aktivnog vulkana! Ponegde se zemlja puši i gasovi izbijaju na površinu.
Tek tada sam shvatio koliko sam sitan, mali i nebitan. Nalazim se na ivici kratera, prepušten planeti na milost i nemilost. Tu je bila i jedna mala straćara. Momci Balinežani su svirali. Dobio sam sendvič sa bananom i čaj. Seo sam na zemlju i posmatrao sunce koje se diže. Izlazilo je iznad drugog vulkana. Prvi zraci sunca i dim u pozadini koji izbija iz zemlje podsećaju na snagu koja se krije ispod. Potpuno drugačiji svet na ivici rizičnog i neverovatnog. Kada odete na Bali, ovo morate iskusiti! Ne zaboravite maramu, jer je spuštanje poprilično prašnjavo. A gore nikako ne idite bez duksa ili jakne. Bali je divno mesto, moćno, mirno, bučno, nežno i opuštajuće.
Uluwatu hram
Još jedno prelepo mesto. Nalazi se na samom jugu ostrva. Obilazak hrama mi je bio zanimljiv, ali najlepši je bio deo posle toga. Našao sam svoje mesto i prepustio se. Sedim na litici a kroz telo prolaze i zemljotres i cunami svega. Prolazi divlja energija vetra, talasa, zvuk vode koja se lomi. Energija stotina majmuna koji su okolo, ptica. Sunce koje zalazi i zraci iznad glave, surferi i delfini. Meditacija u ljubičastom sarongu sa malo odeće, bez vode i u potpunoj tišini. Sedim sa zatvorenim očima a ponekad ih otvorim da pogledam u crveno sunce.
Niko osim mene tu ne postoji. Okružen sam sa desetinama ljudi, ali sam uspeo da se isključim iz svega. Ne možete ni zamisliti koliko je ovo mesto neverovatno. Ove fotografije mogu samo da vam otkriju deo ali ne sve. Slike i emocije Balija proleću. Ispod je litica a iza šuma a sve ostalo čine nebo i more. Ovo je bilo baš intezivno i divno iskustvo. Bos sam i to me posebno raduje. Zanimljivo mi je da me ni jedan jedini majmun nije napao. Nisu čak ni prišli blizu. Uglavnom su se bavili drugim ljudima, krađama i jurnjavom. Iz nekog nepoznatog razloga su me pustili da uživam nesmetano. Puno osmeha i suza prolaze kroz mene i to je u stvari bilo saznanje da sam zaista srećan čovek.
Zbog ovih osećaja treba otići na Bali. U nekom od narednih tekstova ću vam otkriti još. Na Bali morate otići! Do tada, ovde pronađite i ostale putopise. Čitajte i nađite mesto koje će ispuniti sva vasa očekivanja.
Autor: Petar Sretenović