Alanja
Alanja vas čeka u ovom putopisu, za koji verujem da će vam biti od koristi. Posebno ukoliko je Turska vaša destinacija ovog leta. Siguran sam da je prethodna priča bila od koristi i zanimljiva, a ukoliko je niste pročitali, ostavljam link ovde. Krenuo sam od najosnovnijih stvari koje morate znati pre polaska u antalijsku regiju, kojoj Alanja i pripada. Sada su na redu gradovi, odnosno najpoznatija letovališta. Već pomenuta mesta, Alanja, Side i Belek se nalaze jugoistočno i južno od Antalije. Osim što su slični po određenim svojstvima, razlikuje ih dosta toga. Pa da krenemo redom. Za početak Alanja.
Alanja je mesto za svakoga
Pitanje svih pitanja je koliko treba od aerodroma do hotela u Alanji? Na ovo je teško odgovoriti iz više razloga. Odgovor zavisi od lokacije vašeg hotela, peroda godine, dela sezone, gužve na putu i brojnih faktora. Da kažemo da je za rastojanje od 124 kilometra potrebno minimum dva sata vožnje. Računajte slobodno i dva i po, ali manje od toga ne. Takođe, Alanji pripadaju i hoteli koji se nalaze i dvadesetak kilometara od samog centra grada, pa imajte i to u vidu. Sve u svemu, grupni transfer ne bih preporučio porodicama sa malom decom. Postoji i rešenje, a to je doplata za privatni transfer. Skuplje je ali možete uštedeti vreme. Ali opet, vožnja može potrajati dva sata.
Alanja i njene plaže
U Alanji se nalaze dve plaže. To su Kleopatrina plaža i gradska plaža Keykubat. Ako bih morao da izdvojim lepšu, to je svakako Kleopatrina plaža. Nalazi se u gradu. Pruža se od ulaska iz pravca Antalije pa do poluostrva gde se smestio zamak. Plaža je lepa, uređena sa puno sadržaja. Hotela uz samu obalu gotovo da nema, već ih od mora deli ulica, uzak park i drvored a zatim i plaža. Uglavnom je sastavljena od krupnog peska, peska i šljunka. Karakteristika su i talasi, kojih može biti i tokom sezone. Ležaljke se uglavnom plaćaju, a retko koji hotel ima svoj deo na plaži i besplatne ležaljke i suncobrane. Ovde do izražaja dolaze vaše sposobnosti po pitanju cenkanja i snalaženja sa opasnim trgovcima Turcima. Naziv je dobila po Kleopatri a bila je venčani poklon Marka Aurelija moćnoj vladarki Egipta. Veruje se da je nasuta peskom koji je donet iz pustinja severne Afrike.
Druga plaža je Keykubat, i nalazi se sa druge strane poluostrva. Ova plaža je peščana a u moru se ponegde javljaju ploče. Voda nije toliko lepa kao na Kleopatrinoj i može biti mutna, upravo zbog sitnog peska. Hotela ovde ima puno i može se naći dosta povoljnijih ponuda. Ovaj deo je popularniji kod lokalaca tako da eto savršene prilike da bolje upoznate zemlju u koju ste došli. Generalno je odlazak na plažu lak. Nebitno je u kom delu Alanje ste smešteni, obe plaže su vam blizu.
Dolazak i upoznavanje Alanje
U Alanju sam stigao dolmušem iz pravca grada Side, tačnije iz hotela na periferiji Alanje. Vožnju od nekih 20 kilometara sam platio jedva 1 euro. Stigao sam u centar i krenuo u istraživanje. Oduševljen sam! Nekako mi je baš legla i prijala. Prijalo mi je i to što sam iskočio iz organizovanog i upao u lokalno. Hoteli jesu super, i čitav taj koncept, ali meni uvek nedostaje avantura. Fali mi to kretanje među lokalcima i upoznavanje nepoznatog. Eto, tako sam završio ovde. Nisam imao mapu pa se moralo snalaziti. Prvi utisak je divno šetalište uz more i divna plava boja Sredozemnog mora.
Obraćao sam pažnju na detalje i kutke grada i ubrzo upao u konverzaciju sa jednim dekicom. Video sam štand na ulici sa đevrecima i bukvalno potrčao po jedan. Prišao i tražio onaj najbolji sa kremom. Simpatični dekica je seo za pult, maže krem i priča. Pita odakle sam. Ordun? Arabi? Ordun je inače Jordan u istočnom svetu. Ja kažem „jok, Serbistan“. Na to će on „ama Arabi!“. Kada bi samo znao kakav mi je kompliment dao. Dekica je legenda. Nastavljam dalje, ispod palmi i pored džamije. Ipak pre šetališta, najlepši utisak bio je miris cveća, svuda po gradu. Na šetalištu je puno skulptura koje dodatno ulepšavaju grad.
Pauza za kafu
Ubrzo sam našao svoje mesto za prvu kafu u Alanji. Jer, ne računam da sam bio u nekom gradu, ako ne popijem bar jednu kafu. Seo sam u beach bar koji mi je privukao pažnju. Usput našao i idealno mesto gde bih voleo da provedem svoj odmor. Sedenje na suncu, sa nogama u vrelom pesku. Maj, voda sa ledom, čokoladica i turska kafa. Ljubazni Turci i super vajb u celom lokalu. Baš mi je prijalo to. Gledam u more i poluostrvo, baš srećan što sam tu. Priznajem, falilo je da još neko bude tu, ali o tim prednostima i lošim stranama solo putovanja i akcija sam već pisao. Kafa na ovakvim mestima košta više od 30 lira, pa sam ja ovu platio 32 lire, što je oko 2 eura.
Ataturkov bulevar
Nakon pauze krenuo sam Ataturkovim bulevarom koji prolazi kroz centar Alanje. Najjednostavniji put koji povezuje Kleopatrinu i gradsku plažu. Na ovoj relaciji se nalazi puno hotela, restorana, kafića, pešačkih i shopping zona. Najinteresantniji je centralni deo i uličice koje su zatvorene za saobraćaj, a pružaju se od Ataturkovog bulevara ka poluostrvu i zamku. Ta zona povezuje dve plaže i spaja dva dela grada. Savršena je za svakoga, jer će sigurno svako od vas naći ovde ono što mu odgovara. Stigao sam i do velikog trga, zatim prošao kroz ogromni park i igralište i stigao do gradske plaže.
Alanja i njene ulice
Udaljio sam se od centralnih gradskih ulica i ubrzo došao do mesta gde lokalci vladaju. Dosta je povoljnije, a sadržaja takođe puno. Pažnju mi je privukla jedna kuća i glasna turska muzika iz kola. A potom mi je pogled pao na još jednu, staru kuću. Zatim na voće na ulici i cvet hibiskusa. E onda je došlo vreme da se nešto pojede. Pide konačno! Uvek se promuvajte među ovakvim ulicama pa možete pojesti pide i kupiti flašicu vode za 7 lira, što je manje od pola eura.
Vratio sam se na obalu. Oduševili su me brojni parkovi, sportski tereni. Ponuda aktivnosti na vodi, zelenilo, život koji se odvija svuda okolo. Kada dođete u Alanju, još jedan zadatak je odlazak do žičare i vožnja na vrh poluostrva i do zamka. Alanya Teleferik se nalazi u samom centru, a vožnja, kružna, košta 70 turskih lira. Za decu je 55 lira, a jedna pravac je 60, odnosno 50 lira za decu. Ovo je ujedno bio i kraj obilaska. Trebalo je samo naći dolmuš koji vozi ka mestu Side. Na kraju Kleopatrine plaže, na glavnom putu sam stao i čekao. Upao u pravi i vozio se sa braćom iz Pakistana i Sirije. Pošto me je za šankom čekala ekipa sa džin tonikom, morao sam se ubrzati. Relaciju od 42 kilometra, prešao sam za oko sat vremena, a vožnja je koštala 28 lira, odnosno manje od 2 eura.
Za koga je Alanja?
Ukoliko volite grad i gradske hotele i sadržaje, Alanja je pravo mesto za vas. Uvek se mogu naći povoljni hoteli, a boravak ovde vam sigurno neće biti dosadan. Osim sadržaja koje grad nudi, tu su i brojni izleti i ekskurzije. Krstarenja, obilasci gradova, raftinzi, žurke, akvarijumi. Da iskoristim priliku i zamolim da ne posećujete predstave sa delfinima i drugim bićima, jer, ipak turizam treba da bude lepa stvar i delatnost koja vodi računa o okolini, neguje lokalno i stvara divne uspomene.
Ukoliko ipak volite mir, u predgrađima Alanje i brojnim turističkim zonama, ima veliki broj hotela. Svaki je poseban i priča za sebe. Ima i onih sa privatnim plažama, onih uz samu obalu, veoma povoljnih. Ima i izuzetno skupih i luksuznih, koji će udovoljiti potrebama i najzahtevnijih gostiju. Ima i onih koji su namenjeni isključivo pripadnicima islamske veroispovesti. Još jednom da iskoristim priliku i napomenem da tokom leta ovde može biti veoma toplo. Osim visokih temperatura, karakteristika klime je i visoka vlažnost vazduha.
Razmišljajte o Turskoj, a ukoliko vam treba pomoć ili savet, tu sam. Uvek mi možete pisati ili me naći u kancelariji. A ovde su i ostali putopisi iz celog sveta. Još jednom, hvala gazdarici i divnim domaćinima i organizatorima, kolegama i super ekipi koja je ovo putovanje učinila nezaboravnim. Perce vas vodi u Tursku i sledeće nedelje!
Autor: Petar Sretenović