Afrika je ljubav
Afrika je ljubav i treba je doživeti i osetiti. Uradite to čitavim bićem. Treba joj dozvoliti da vas kupi, rasplače i potpuno oduzme. Pisao sam na terasi sa pogledom na okean i palme. To je u stvari improvizovana terasa i konstrukcija koja se klima. U daljini se čuje molitva iz džamije i zvuk udara zmaja (kitesurfing) o vodu. Deca trče i igraju se. Kiša je na Kilimandžaru. Teško mi je bilo da objasnim neke stvari ali sam insistirao da drugi to osete. Neki su uspeli i hvala im na tome. Ovo je nekako nastavak priče o putovanju na Zanzibar.
Noć na Zanzibaru
Najlepše je noću šetati po plaži. Koktel u ruci, zvuk talasa, vetar i prelepo nebo. Hladnoća peska i vrelina u telu. Vidi se bezbroj zvezda i Mlečni Put i čitava bela izmaglica na nebu. Proleti i po neka zvezda padalica. Afrika me obuzima. U daljini samo slaba svetla i žene koje sakuplaju školjke. Muškarci love hobotnice. Ako slučajno neko od turista ode po školjke, postaju predmet ismevanja, jer je to isključivo ženski posao. Odeća im je uvek čista i mirišljava, svuda se suši veš, ručno opran. Vode računa o tome, iako im održavanje dvorišta, ulica i plaže nije jača strana.
Policija
Policija je posebna priča. Često vas zaustave da proćaskaju malo. Vole mito. Nebitno je šta, voda, dopuna za telefon, šta god. Nose batine često umesto oružja. Česte su i žene policajke u suknjama i dokolenicama. Uniforme su im često bele. Ovo sa prutevima umesto oružja ima zaista dobar efekat. Daleko efikasniji i brži. Putovanje na Zanzibar me je jednog dana dovelo i u seoski zatvor. Na plaži vam nude sve. Sve što imaju tada, motor, svežu ribu ili nešto od opijata. Deca se igraju sa igračkama koje su najčešće sami napravili, kao što su kamiončići od plastičnih flaša. Vole i da motkom vrte točak po plaži.
Opuštenost i vrela krv
Opušteni su definitivno. To zasigurno shvatite kada vidite dva motora koji voze jedan pored drugog. Jedan od vozača je prebacio svoju nogu na drugi motor kako bi zavaljen odmorio. Da se razumemo, obojica i dalje voze. Uskaču na dala-dala, često na krov nabace sve što možete da zamislite. Cenkanje i ovde važi. Za vožnju za koju traže oko 15.000 šilinga, platite samo 2.000. Vole da igraju i rođeni su sa tim. U sred posla samo stanu, rašire ruke, promrdaju kukove i nastave dalje. Žene su izuzetno fine, ali kad se iznerviraju, najbolje se vidi njihov temperament i vrela krv Afrike. Tada Afrika bukvalno izbija iz njih.
Ljubav i poštovanje. Vreme. Prodavnice.
Sve je u stilu One Love. Svi su povezani, vole se i poštuju. Ovo je jedna od retkih afričkih zemaja gde je potpuno prihvaćeno mešanje plemena. Dok se vozite ulicama, često vidite okupljene ljude ispred televizora. Oni se tako druže, uživaju i zajedno gledaju televiziju.
Vreme je relativna stvar. Satova skoro nigde da nema. Satovi u prevoznim sredstvima, najčešće nisu tačni. Cenkao sam se čak i u marketu. Nekad dobijem popust jer često dolazim. Ili zato što malo govorim Swahili ili jednostavno jer kažem da je na drugim mestima jeftinije. Vole gazirane sokove, koji su dosta slađi nego kod nas.
Sitnice koje život znače
Ništa se ne baca. Krave koje šetaju po plaži ili protrče kroz dvorište hostela su krajnje normalna pojava. Za sve što vam zatreba imaju prirodni lek. Klinci nose uniforme u školama. Prelep prizor. Puno dece iz sela i puno dece turista ili evropljana koji ovde žive, igraju zajedno fudbal na plaži. Lokalno stanovništvo se često ne kupa u okeanu. Žene imaju poprilično naglašene kukove i grudi, pa su im ponekad i ofingeri tog oblika. Mrdanje određenim delom tela se ne smatra vulgarnim, već je to potpuno normalno, i veoma je zanimljivo prisustvovati takmičenju u twerk-ovanju.
Struja povremeno nestaje, kao i topla voda, i voda generalno. Zaštita od malarije su najčešće dugi rukavi i nogavice. Ovo su samo još neke sitnice sa kojima se Afrika svakodnevno bori. Vole da se šale i smeju. Imaju baš lep rukopis. Trude se puno. Voće i povrće prodaju na komad i gomilu, ne na kilo. Vole prstenje i sjajne satove. Svi koji rade u restoranima i barovima, po ceo dan nešto piskaraju i računaju. Matematika im nije jača strana. Nije uobičajeno da puše. Plaše se da pomešaju lekove i alkohol. Kažu da belci to bolje podnose. Oduševe se kada im se obratim na Swahiliju ili kad malo proćaskamo.
Baš lokalno
Otvorio se novi bar na plaži, potpuno zapadnjački stil. Muzika i DJ iz Nemačke. Lokalno stanovništvo nije bilo za to i žurke sada traju do ponoći. Bravo za lokalnu zajednicu, jer niko drugi se neće boriti za njihova prava! Ovako je bilo tada, ali sada su se stvari ipak promenile. Vreme računaju od izlaska Sunca. Dakle nije pola 9 ujutru, nego 2:30, jer Sunce izlazi oko 6 tokom cele godine.
Volim Zanzibar
Zvuči čudno ali “kaka” znači brat, “pili pili” ljuta papričica a “pi pi” slatkiš. Konyagi, lokalno piće, džin, piju iz kesica. Volim ih i oni vole mene. Biće zanimljivo dočekati Novu godinu ovde. I bilo je! Kada se sredim na Zanzibaru, obučem farmerke. To je to. Ta Nova godina je bila divna! Bio sam bos, na pesku, uz obalu okeana. Bilo mi je toplo i bio sam presrećan. Tako sam dočekao ponoć.
Sloboda i sreća
Ovo je još jedan odlomak iz perioda života kada sam bio najslobodniji i najsrećniji. Tada je vreme sporo išlo. Nije bio bitan ni dan ni datum i vreme. Afrika mi je bila dom i utočište. Afrika mi je bila i baza za istraživanje sveta. Putovanje na Zanzibar me je naučilo dosta toga o sebi i o životu. Delio sam sa drugima i nesebično davao sebe ljudima koje prvi put vidim. U slobodno vreme radio za hranu i popust za prenoćište, vodio strance za ručak, japanke ili kupku. Tamo je kofer stvari dovoljan za sve što vam treba. Klubovi su na plaži, divno je kad nema struje, jedu se bela jaja. Okean ako je tu , tu je, strah se pobeđuje, sve se reciklira. Od onoga što putnici ostave obraduje se dosta ljudi, opremi apoteka. Najlepši su izlasci sunca i hladan vetar, bez kog nema spavanja.
Život u Africi
Za tih par godina u Africi, znam da sam postao deo nečijeg života. Nekome ulepšao dan, pomogao, ali isto tako, to se i meni desilo. Čuvao sam decu, igrali se, vodio grupe. Pomagao, radio u kuhinji i baru, upoznao ljude iz čitavog sveta. Šetao bos mesecima i prepuštao se energiji Stonetown-a petkom. Nikad neću zaboraviti prvi i poslednji dan na Zanzibaru, kao i sve one izmedju. Jednom ću se vratiti. Putovanje na Zanzibar je moja definicija sreće. Afrika me čeka!
Autor: Petar Sretenović
Predivno si sve opisao, na trenutak sam se skroz prebacila tamo.
Drago mi je da sam bar nekoliko dana bila deo te bajke i to baš sa tobom i onom NASOM posebnom grupom.
Složićete se sa tobom, vratiću se jednog dana, jer
Afrika čeka ❤
Hvala ti puno! Nadam se da ćeš se opet uskoro i stvarno naći tamo, pa opet proći kroz sve ovo, i više 🙂
A jeste nam bilo dobro, grupa i po!❤
Lepo je ovako nešto pročitati pa ako imaš imalo mašte bar neki đelić priče sebi dočarati….dobro bi bilo i doživeti uživo ..nikad se nežna.. svako dobro svima!
Hvala Nikola 🙂
Nikad se ne zna i bilo kako bilo, želim ti da odeš tamo i doživiš sve ovo.
Lepo je ovako nešto pročitati pa ako imaš imalo mašte bar neki đelić priče sebi dočarati….dobro bi bilo i doživeti uživo ..nikad se nežna.. svako dobro svima!